Razumno posmatrano, predstojeći beogradski izbori, zakazani za početak naredne godine, su poslednja šansa opozicije da ozbiljno načne režim vladajuće koalicije ne samo u Beogradu, već i na nivou države. Slična šansa se u dogledno vreme neće ponoviti, jer vladajuća koalicija drži ključeve tajminga u svojim rukama – dovoljno je da se uvedena praksa vanrednih parlamentarnih izbora na svakih godinu-dve dana nastavi i eto nam čekanja do narednih beogradskih izbora. U tome se svi slažu, a smatralo se i da je jedina šansa opozicije da na tim izborima izađe udruženo sa jednim zajedničkim kandidatom.

Ispostavilo se, međutim, da od toga nema ništa. Juče je izdato saopštenje Glavnog odbora i beogradskog odbora Pokreta Dosta je bilo (DJB), da na predstojećim izborima u Beogradu izađu samostalno. U saopštenju se navodi da DJB ostaje otvoren za razgovor oko eventualnog zajedničkog nastupa, ali naglašavaju da „neće čekati nikog“, te da su za te eventualne dogovore (zašto bi drugo), spremili svoju strategiju od 20 tačaka. Ispod saopštenja nasmejani lik vođe pokreta, Saše Radulovića.

Moram da priznam da sam i ja bio jedan od onih, koji su zavedeni konkretnim definsanjem ključnih problema ove zemlje, na prethodnim parlamentarnim izborima glasao za DJB, koji je tada, po opštoj oceni za početak napravio dobar rezultat – čak su za dlaku potukli DS i ušli u  parlament, ne računajući Šešeljevu kvazi opozicionu stranku, kao prva “prava” opoziciona stranka.

Na žalost, pravo lice ovog pokreta otkrilo se već na narednim predsedničkim izborima. Da  ne ponavljam, njihova “strategija” nastupa na tim izborima bila je identična gore citiranom saopštenju o samostalnom nastupu na predstojećim beogradskim izborima, a poznato je koje je rezultate opozicija, a posebno pokred DJB postigao na tim izborima.

       “Autizam je vrlo složeni poremećaj u razvoju mozga, koji karakteriše slaba ili nikakva socijalna interakcija i komunikacija te ograničeni i ponavljajući obrasci …“ (Vikipedia). Ja sam sindrome te bolesti kod DJB prepoznao i pre pomenutih predsedničkih izbora i naravno nisam više glasao za njih, jer ispostavlja se da je tom pokretu važnija liderska pozicija unutar opozicije nego krajnji rezultati izbora. To me neodoljivo podseća na poziciju Draškovićevog SPO-a tokom pregovora udružene demokratske opozicije Srbije (DOS) pre svrgavanja Miloševića. Drašković je vršio konstantne opstrukcije u tim pregovorima, samo zato što mu nije bilo dopušteno da on umesto Đinđića bude lider tog pokreta.

Moram da kažem da ja u svojim političkim procenama nisam do sada mnogo grešio (sem pomenutog glasanja na prethodnim parlamentarnim izborima), pa ovim putem povlačim sve što sam do sada pozitivno napisao o DJB i, u nadi da će ostatak opozicije nastaviti razgovore oko zajedničkog kandidata, pozivam Beograđane da se priklone toj opciji.

Dragiša Čolić, 09.07.2017.