Bravo!

5 aprila, 2013 u rubrici Kolumne

Da ne bi bilo zabune, da se odmah deklarišem. Nisam od onih koji aplaudiraju radikalima – ni bivšim ni sadašnjim. Nisam ni od onih patriota koji smatraju da je patriotizam važniji od života – svog, a naročito tuđeg. Nisam ni za patriotizam koji propoveda crkva – ako su se oni opredelili za asketizam kao način života u kome nalaze svoj mir, nisam spreman, ni u svoje ime a posebno ne i u ime svoje dece, da prihvatim trpljenje, sve u nadi da će nekog dana, neke godine, neke generacije, ponovo doživeti da Kosovo bude naše.

I zato javno aplaudiram Aleksandru Vučiću, što ima petlju da javno izađe pred građane ove zemlje i kaže im istinu o Kosovu – da smo pred teškom dilemom u kojoj od dva loša izbora treba napraviti ono koje je manje loše. To je obaveza odgovornog političara prema svom narodu. Pa neka narod odluči. Dosta je bilo manipulisanja radi očuvanja svog biračkog tela i nerealnih političarenja u stilu – i Srbija i Kosovo, iako svi znaju da Kosovo odavno nije naše. A sve to u ime naroda!

Istorija će reći kada je i kako je Kosovo izgubljeno. A nama ostaje da sada učinimo najbolje što možemo, ne samo za nas već i za srpski živalj širom Kosova, a to nije samo severni deo Kosovske Mitrovice i njihovi ortodoksni predstavnici Marko Jakšić, Milan Ivanović i slični, njihovi patroni iz Beograda Vojislav Koštunica i Slobodan Samardžić iz DSS-a i ostali njihovi sledbenici, koji bi, najrađe, da ostane ovako kako jeste.

Momenat je, na žalost, da svoju kožu što skuplje prodamo. Sutra može da bude kasno i ti nam ljudi to nikada neće oprostiti. Nije Amerika izgradila Bondstil bazu na ulasku u Sredozemno more ni zbog Šiptara ni zbog Srba, već da tu i ostanu, a za svoje „domaćine“ su odabrali njih a ne nas – bolje slušaju!

Na Kosovu je bio rat. Po nama – oslobodilački. Po njima, ne samo Šiptarima, već i Evropi i Americi, takođe oslobodilački. A presuđuju oni, a ne mi! Kakvi su nam izgledi da tu presudu obaramo. Ko nam u tome, kako i koliko efikasno – na osnovu dosadašnjih iskustava, pomaže? Hoćemo li da ovde stanemo, ili da pravimo nove troškove?

Ili, da ovo pitanje bolje formulišem – Da li će srpskom življu na Kosovu (ne samo u Severnom delu Kosovske Mitrovice) biti bolje ako se integrišu u postojeće prilike i okolnosti, a da im mi odavde iz Srbije, legalno, u okviru svetskih priznatih standarda, pružamo maksimalnu zaštitu, a ne da ih puštamo da to isto (a manje od toga) ostvaruju na barikadama?

DC, 05.04.2013.