Negde u septembru prošle godine, mašinovođa Laza Ristovski je usnio divan san – Imam osećaj da bismo mogli dobiti Oskara. Dodela Oskara prođe, a Lazin film istoimenog naziva ne dobi Oskara što je ovog poprilično razljtilo pa je odlučio da promeni ploču i povuče najači adut – pojavio se na završnoj konvenciji predsedničkog kandidata Aleksandra Vučića, izašao na govornicu i onako glumački žestoko uskliknuo: Došao sam ovde da javno izjavim da ću glasati za Aleksandra Vučića! Prisutni su bili fascinirani a posebno glavni gost Gerhard Šreder koji je diskretno šapnuo Vučiću – Blago vama kad imate Lazu, dok su ostali u Areni bili pomalo zbunjeni znajući da je Laza bio kod onih „žutih“, a zabuni je doprinela i vest koju je, kako se priča, lansirao prisutni kondukter autobusa iz Babušnice tvrdnjom da to uopšte i nije Laza, već onaj Beli Preletavčević – Gledao sam film Čovek u belom odelu i video Lazu kako trči za vozom – ljudina, a ovaj usukani ne bi stigao ni onaj voz na pruzi Beograd – Bar.

Ispostavilo se kasnije da je to ipak bio Laza koji je u Ćirilici kod Marića, u prisustvu Vučića i njegovih najbližih to i lično objasnio, rekavši da je on u duši demokrata, da je bio kod onih koji se tako i zovu ali da to više nije bilo to, da njegovoj demokratskoj prirodi nedostaje prava demokratija koju oni tamo ne mogu više da mu daju, pa je odlučio da je potraži kod Vučića, jer je opšte poznato da je on demokrata par ekselans. Vidi o tome više u tekstu pod naslovom „I-bi predstava“, www.opancar.com u rubrici Opančarski dnevnik od 09. aprila 2017.

I zaista, ispostavilo da je demokratija u novoj sredini znatno bolja od one prethodne, pa je tako ovih dana stigla i dugo očekivana vest: Upornost se isplati – Laza Ristovski je, iz trećeg pokušaja, za svoj filmski projekat uzbudljivog naslova „Čarape kralja Petra“ dobio 40 miliona dinara.  Projektant ove odluke bila je Komisija filmskog centra Srbije, čiji je predsednik bio Lazin kum Boban Skerlić. Ovu nevažnu i sasvim slučajnu okolnost direktorka Centra, Nada Popović Perišić, objašnjava teškoćama koje su imali prilikom formiranja komisije – Niko, sem Lazinog kuma, nije hteo da se prihvati uloge predsednika.

Odluka je doneta većinom glasova 3:2. Članovi Komisije Đorđe Milosavljević i Dimitrije Vojnov nisu dali glas za tu odluku, a Dimitrije Vojnov tim povodom kaže – Nisam hteo da učestvujem u izrugivanju struci i dodaje da je u konkurenciji bilo i znatno superiornijih projekata koji su olako bili odbačeni zahvaljujući vrlo visokim kriterijumima članova Komisije, dok je se prema drugim projektima prilazilo sa neobično niskim kriterijumima i bez argumentovane rasprave. Siguran sam kaže on, „da bi etički gest bio izuzimanje glasa za projekat koji je radio kum i da bi tako nešto sve rešilo“, s tim što bi u tom slučaju rezultat konkursa bio drugačiji. Uostlom, kako se u tekstu POP & KULTURA (Blic, 13 jun 2017.) navodi  i sama komisija je u obrazloženju navela da nagrađeni projekat – scenario ima mane u scenariju.

I sad razmišljam – pre neki dan žiri za dodelu nagrada na Sterijinom pozorju nije hteo nikome da dodeli nagradu – prvi put od trajanja tog pozorja, s obrazloženjem da ne nagrađuju prosčnost.  Upućeni kažu zato što glavni kandidat za nagradu Kokan Mladenović nije smeo da dobije tu nagradu, a sad obrnuto – kandidatu koji je morao da  dobije sredstva za scenario se dodeljuju ta sredstva iako nagrađeni projekat ima mane  u scenariju. Ko shvati razumeće. Ovi iz kulture su oduvek bili uvrnuti. U pravu je Radovan – Ko jebe kulturu!

Dragiša Čolić, 14.06.2017.