Čeda ledolomac

decembar 14, 2017 u rubrici Opančarski dnevnik 2017

Dok je Predsednik bio Tomislav Nikolić imali smo veoma razvijenu proizvodnju ordenja i odlikovanja koji su šakom i kapom deljeni naročito krajem godine. Nikolić je otišao na nove poslove i radne zadatke ostavivši veliku prazninu u pomenutoj delatnosti koju, čini se, za sada uspešno popunjavaju brojni delioci – od političkih stranaka do nevladinih organizacija, svih vrsta nagrada i priznanja.

A i nazivi tih nagrada su veoma inventivni. Tako na primer, poznati zaljubljenik u belo – osvajač snežnih vrhova širom sveta, u periodima izbornih kampanja poznat i kao predsednik Liberalno demokratske stranke (LDP), dodeljuje ovih dana svojoj „sestri po belom“ Biljani Srbljanović, poznatoj dramaturškinji a od nedavna i kreatoru idejnog rešenja za spomenik Zoranu Đinđiću i vajaru Mrđanu Bajiću nagradu „Ledolomac godine“! (šta god to značilo), sa obrazloženjem „da je njihov angažman i rešenja za spomenik ubijennom premijeru Zoranu Đinđiću, uz sva osporavanja, hrabar gest“.

A tih osporavanja je bilo toliko da je njihov zajednički gest drzak i bezobrazan, pa samim tim i hrabar. Osporavanja su išla od potpune nedorečenosti koncepta – spomenik se može odnositi na sve one  čija su stremljenja u visine bila ili će biti prekinuta a takvi su svi državnici – od Miloševića, preko Đinđića do ovih današnjih, što oobjašnjava i plebicitarni pristanak svih Đinđićevih oponenata koji su i naručioci spomenika, koje je eksplicitno i sa oduševljenjem saopštio Goran Vesić, njihov pretstavnik na promociji usvajanja idejnog rešenja spomenika, do nadri-akademskog negiranja u stilu – ko vas jebe, glupi ste pa ne razumete.

Te stavove najbolje je sublimisao pisac Dule Nedeljković povodom jednog od mnogobrojnih dociranja preučene Biljane Srbljanović neukom plebsu, koji eto ne razume njihove avangardne umetničke ideje: „Ovako je malo šizofrenično. Prepotentno, elitistički, ništavno. Postoji već takva interaktivna skulptura ispred opštine Vračar. Ona ptica-kreten. Potpuni besmisao! Na primer da hoću deci da objasnim ko je bio ZĐ. Indijanac kome se slomila strela? Drvo koje govori? Raketa? Hoće li ta raketa u godinama koje dolaze dobiti ime Novak Đoković? U redu da ga tako predstave na performansu u nekoj lokalnoj galeriji koja okuplja čudake i ljude posvećene tumačenju tuđih dela, ali ne kao personalizovanu skulpturu čoveka koji nam je mnogo dao a mi njemu ništa. Ne mogu da se otrgnem utisku da nastavljamo da ga ponižavamo. Nije nam valjao živ, sada nam ništa ne može pa hajde da se zabavljamo.“

A gde je indijanaca sa slomljenim strelama tu su i vitezovi, pa je tako advokat Božo Prelević u ime nevladine organizacije Lex, kako javljaju mediji, podelio ovih dana i tradicionaalne nagrade Vitez poziva. Nagrađeni vitezovi nisu sporni – jedino je zabunu, za mene, stvorio naziv pomenute nevladine organizacije, jer se kod nas pravnika termin lex obično upotrebljava u značenju zakon i zakonski, pa sam ja eto do danas bio u pogrešnom uverenju da se kolega Božo Prelević sa svojom nevladinom organizacijom bavi pitanjima pravosuđa.

No, ako je onaj prvi slučaj nagrađivanja, po meni, bio snobo-elitistički, a ovaj drugi terminoloki zbunjiv (znam da postoji još mnogo značenja tog termina) da li slučaj uručenja, opet tradicionalne, nagrade – Najevropljanin, Draganu Markoviću Palmi, nazvati glupim ili provokativnim, jer ako bi neko, zbog svojih seksističkih stavova, trebao u startu da bude diskvalifikovan kao mogući kandidat za tu naagradu, onda je to on.

Da zaključim ovaj tekst onim što je uvaženi karikaturista Predrag Koraksić, takođe ovih dana, rekao povodom dodeljene mu nagrade pod nazivom Dobar primer novog optimizma – Puno sam ovih nagrada dobio, uglavnom sve od nevladinih organizacija i nadam se da više nema ni jedne koja ima nameru da mi dodeli nagradu.

Dragiša Čolić, 13.12.2017.