Doprinos razvoju teorije parlamentarizma na napredni način – A vi kukajte do mile volje!

decembar 15, 2017 u rubrici Opančarski dnevnik 2017

Saga o budžetu Republike Srbije se nastavlja. U uverenju da će to možda nekoga pokrenuti na razmišljanje, juče sam ovde postavio kratku objavu: “Kako vas nije sramota od ovakvog scenarija u Skupštini Republike Srbije povodom „rasprave“ o budžetu za narednu godinu – selfsatisfied (u prevodu: čisto samozadovoljenje i to kolektivno i javno). Gledam Rističevića – njega ovo zabavlja a vreme prekraćuje igrajući se telefonom, a onda ozbiljnu facu Dušana Vujovića, Ministra finansija, čoveka koji pre neki dan reče da je proveo hiljade sati rada u Međunarodnom monetarnom fondu – Katastrofa! Čime te plaćaju za učešće u ovome. Pa jesi li to tamo naučio. A ako nisi učestvovao u ovoj komediji, uzmi kapu i beži! Pa znate li vi da u vreme interneta te slike ostaju zabeležene za istoriju – i ko će tada da vam poveruje da ste i to nasledili od onih prethodnih”, i od vas nekompetentnih dobio puno odobravanja i komentara.  A danas se ispostavilo da od  onoga što sam gore pomenuo postoji i nešto mnogo gore, pa da najpre za one neupućene ukratko objasnim o čemu se tu radi.

U dnevni red Skupštine Republike Srbije (kako to gordo zvuči!), stavljena je pre izvesnog vremena i rasprava o usvajanju Zakona o budžetu za 2018. godinu, koji mora da bude usvojen do 15. decembra. Radi se o najvažnijem zakonu u godini kojim se kroz finansijski plan ulaganja praktično definiše i državna politika za narednu godinu. Pošto se već iz sumarnog pregleda videlo da su znatno povećana ulaganja za neke delatnosti o kojima ne sme javno da se priča – čak ni poslanici koji to treba da usvoje ne mogu da dobiju strukturu tih ulaganja, jer je to državna tajna (pa ko je onda najviši organ, ako to nije Skupština?), što je naravno neminovno moralo dovesti do manjih ulaganja u oblasti koje su direkno povezane sa životnim standardom građana – zdravstvo, prosveta i obrazovanje, kultura, povraćaj ranije “privremeno” umanjenih penzija i slično, opozicija je protestovala što je za raspravu o tako važnom zakonu ostavljeno toliko malo vremena – pravdanje Ministarstva finansija bilo je da se ranije nije mogao završiti taj posao jer su budžetske projekcije morale biti usaglašene sa Međunarodnim monetarnim fondom (kao da se to nije znalo i u vreme dogovaranja termina sa tom organizacijom). No, i to bi se nekako prevazišlo, da uz tu tačku dnevnog reda nije stavljeno i 30 drugih tačaka dnevnog reda i određena objedinjena rasprava u trajanju od 600 sati, ukupno!

I, kad čovek pomisli da je to vrhunac nekorektnosti – ne prema opoziciji, već prema građanima koje taj zakon direktno pogađa, sledi vrhunska, a “napredna”, domišljatost. Poslanici vladajuće koalicije su – svaki od njih pojedinačno, počeli da ulažu amandmane na predloge koji čine set onih pomenutih 30 tačaka dnevnog reda, pa su tako samo na dva zakonska predloga koji se tiču izvršenja budžeta za ovu tekuću godinu koja je kao što je opšte poznato na izmaku, uložili preko 300 amandmana koji su svi do jednog glasili – “Izvršenje budžeta Republike Srbije za 2017. godinu, realizuje se tako da se u najvećoj meri unapredi …”, tako  da je bilo očito da je u pitanju organizovana akcija sa ciljem da se potroši vreme za raspravu o suštinskom dokumentu – Zakonu o budžetu za 2018. godinu. Svi napori opozicije i izveštaji nerežimskih medija ukazivali su na to, međutim – bez uspeha.

Danas je konačno završena rasprava konstatacijom da je potrošeno vreme za objedinjenu raspravu o setu predloženih zakona, tako da, na žalost, rasprave o budžetu neće biti! Biće  usvojen onako kako je predložen.

A vrhunac nipodaštavanja Skupštine – najvišeg organa vlasti u ovoj zemlji, usledio je na kraju, slavodobitnim saopštenjem Aleksandra Martinovića, šefa parlamentarne grupe SNS-a u Skupštini, koji je očigledno zadovoljan izvršenim zadatkom, saopštio da će vladajuća koalicija ovaj metod primenjivati i u daljem radu Skupštine, uz opasku na kraju: “A vi kukajte do mile volje!“ I mi, evo, kukamo!

Čovek bi pomislio da je na sve ovo svaki komentar suvišan, međutim ja moram da pomenem moj “utisak godine”. Radi se o odgovoru premijera Ane Brnabić na pitanje kako on(a) komentariše opisana dešavanja u Skupštini. Premijer Brnabić, je složila blesavu facu – izvinjavam se ne njoj nego čitaocima ovog teksta na tom izrazu, i najpre rekla da ne razume pitanje a zatim da ona ne vidi ništa loše u tome što poslanici vladajuće  koalicije listom hvale predloge koje je Vlada dala, a na pitanje da li bi se to moglo odnositi i na eventualne predloge opozicije – ukoliko i oni dođu na red da ih daju, da će i oni biti prihvaćeni, čim bude primećeno da je neki od njih isto tako konstruktivan – za sada tako nešto nije bilo primećeno, iako Vlada i njena Ministarstva pažljivo čitaju svaki predlog.

A da kažem i zašto je to za mene definitivno utisak godine. Ja sam jedan od onih koje ne interesuje ni polno, ni seksualno ni rodno opredeljenje ljudi i jedini kriterijum mi je kako oni obavljaju svoj posao, pa sam tako do danas smatrao, da je čak i dobro što je Ana Brnabić postala premijer – mlada, ambiciozna, očigledno učena … Međutim, posle ovoga što sam danas čuo, ja čvrsto verujem da njen odgovor nije rezultat njene pameti več kreacije “odozgo” i da je ona tu samo puki izvršilac takvih naloga, ma koliko oni bili stupidni. Isto se to odnosi i na ministra Dušana Vujovića, koji još uvek nije poslušao moj savet – uzeo kapu i pobegao od svega ovog glavom bez obzira. A o Aleksandru Martinoviću ne vredi više trošiti reči, pa ću ovde dodati još samo ovo – duže od 50 godina sam pravnik, al’ tako nešto ne videh. Kad bi mi se danas, da sam nekim čudom student, ovaj vremešni asistent Pravnog fakulteta u Novom Sadu, na bruku i tog fakulteta i svih nas pravnika,  pojavio na ptredavanjima, uzeo bih indeks i pobegao sa tih studija.

Dragiša Čolić, 14.12.2017.