Pitaju me često – što ne pišeš nešto o Čedi! Nemam pojma, ne ide mi. Ako se za nekog može reći da je kontroverzan, onda on svakako tu spada. Pre neki dan pročitah i podatak da on već 15 godina ima policijsko obezbeđenje, jer se procenjuje da mu je život ugrožen i to ne samo njemu već i članovima njegove porodice. A da sve to nije bez osnova navodi se da su ispod njegovih vozila do sada više puta podmetane bombe, a posle najnovijeg incidenta sa „delijama“ u Segedinu, njega će čuvati i SAJ.

Prvo pitanje koje se normalnom čoveku s tim u vezi postavlja je – koliko to košta? Naravno, kad je nekom život ugrožen, a posebno ako to ide dotle da su ugroženi i životi njegove familije -žene, pa čak i dece!, država je dužna da obezbedi odgovarajuću zaštitu i to nije sporno. Međutim, odmah se postavlja i pitanje – a šta država čini da se taj problem reši? Ako ni zbog čega drugog, onda bar zbog poreskih obveznika koji te troškove snose, a snosiće ih i daje i to još više, jer tu su sada i troškovi SAJ-a.

Živeo sam dugo u Londonu i često sam viđao ministre britanske vlade, a jednom prilikom i premijera Džona Mejdžora lično, kako iz Dauning Strita – sedišta Premijera i Ministra finansija, hitaju pešice nekih par stotina metara niže ka Parlament skveru, a nisam pritom primetio da su oko njih ljudi iz obezbeđenja. Čedomir Jovanović svakako nije državnik tog značaja, a eto postoji konstantana potreba obezbeđenja tog čoveka, pa tako evo već punih 15 godina – do sada! Šta taj čovek radi i čime se on to bavi da je to nesporna procena i svih dosadašnjih post revolucionarnih vlada i njihovih policijskih garnitura. U čemu je problem u Čedi ili državi koja nije u stanju da ustanovi o čemu se tu zapravo radi.

Čeda je lider jedne od parlamentarnih stranaka na granici cenzusa, dakle sa tog aspekta ne tako značajan političar. Njegovim političkim stavovima teško da se može šta zameriti – bar po onome što priča, a ni to što priča nikog od onih na vlasti previše ne uzbuđuje – navikli su.

Čuli smo nedavno, povodom incidenta u Segedinu, da je Čeda i biznismen – i to uspešan! Držim da se pomalo razumem u to – svakakako bolje nego u politiku, i mislio sam da je za bavljenje biznisom potrebno imati bar jednu od dve stvari – ili kapacitete poslovnog čoveka ili finansijske kapacitete. Ono prvo se stiče ili učenjem na odgovarajućoj školi ili iskustvom koje se stiče u praksi – koliko je poznato Čeda ništa od toga nema. A što se tiče onog drugog – otkud mu to, ako je to u pitanju. Posebno, ako je tačno to što se piše da je biznismenom postao učešćem u nekim privatizacijama. A za to je potrebno malo više para – ne samo da se pobedi na licitaciji, već i da se to što je kupljeno, potom uspešno i vodi. Jer da nije tako, svako bi mogao da uzme kredit kupi firmu i postane uspešan biznismen. To bi bar država mogla da ispita.

Mogla bi država i bar još jednu stvar tu da ispita – otkud sad i „Delije“ u toj priči, pogotovu ako je Ćeda u Segedinu boravio i kao sponzor njihovog omiljenog kluba. Bilo bi normalno da ga čuvaju a ne da ga biju!

A ako je pritom tačno i to da su posle batina koje su Čeda i njegovi od Delija dobili, visoko pozicionirani (državni!) policajci posetili Čedu i nagovarali ga da odustane od krivičnog gonjenja lidera te navijačke Zvezdine frakcije, jer je ovaj navodno jako opasan i spreman na sve, onda je to kompletno ludilo i poraz države – od te Zvezdine frakcije! Zvuči neverovatno, ali je na žalost verovatno i tačno, jer kako objasniti više desetina krivičnih i drugih prijava podnetih protiv pomenutog navijačkog lidera, koje su kako se vidi bez ikakvog rezultata. A pri svemu tome, na takva pitanja zabrinute javnosti policija i tužilaštvo ćute – kažu, niko još nije podneo zvaničnu prijavu, pa ne mogu da postupaju. A šta je sa postupanjem po službenoj dužnosti? Nas su još u uvodu u pravne nauke učili da je to povezano sa značajem društvene opasnosti dela u pitanju. Mora da država procenjuje da su to sve beznačajne stvari, odnosno dela, u pitanju. To jedino donekle objašnjava stvari.

DC, 05.05.2013.