Ako hoćete da znate koje akcije Vlada Srbije i vi lično morate da preduzmete u cilju izlaska iz ekonomske krize i to odmah, čitajte INFORMER. U tom listu je Predsednik Vlade, Aleksandar Vučić – ekskluzivno, u autorskom tekstu, objavio šta nam je činiti.

       I odmah da kažem – slažem se sa svim onim što je Predsednik Vlade napisao. Koliko se ja sećam, to je prvi put u našoj novijoj istoriji, da neko sa tako visoke i kompetentne pozicije, nazove stvari pravim imenom – i kad je reč o našem mentalitetu i (ne)radu i uvreženim teorijama zavere da nas svi mrze i svemu ostalom. Nešto, što ovaj narod mora da čuje, a što se tako razlikuje od rukopisa kojima se zasipa u tako čestim izbornim kampanjama.

       Ali, zar Predsednik Vlade nije mogao taj tekst da podeli svim medijima u zemlji, a ne samo jednom tabloidnom listu koji je u ratu sa mnogim glasilima, između ostalog i zbog toga što ga bije glas da je to njegovo glasilo. Time je Predsednik Vlade do neviđeno niskog nivoa snizio značaj onome što je inače pametno napisao, a time i broj čitalaca do kojih su njegove poruke  doprle. Šteta, jer radi se o stavovima koje, pre početka najavljene akcije, treba utuviti u glavu svima – počev od poslanika u Skupštini do đaka u osnovnoj školi. Ima tu još nekih „ali“ … ali to je manje važno. Ovo gore je važnije.

       Od ovih drugih „ali“, pomenuo bih na primer podatak iznet u tekstu da smo samo u periodu od 2008. do 2012. godine uspeli da povećamo nezaposlenost sa 14,4 na 26,1 odsto što je kako je poznato period u kome su na vlasti bili „oni pre nas“. Bilo bi fer, a i korisno, da se kaže kako sa tom pojavom stojimo u poslednje dve godine od kako su naprednjaci na vlasti. Ili deo gde autor kaže kako se uvek nađe razlog da reforme treba odložiti do nekog povoljnijeg trenutka – bilo bi uputno da Premijer pročita stav potpredsednika Skupštine, Veroljuba Arsića, istaknutog funkcionera svoje stranke, koji na jednoj od poslednjih skupštinskih rasprava povodom neraspisivanja konkursa za direktore javnih preduzeća, odnosno partijskog zapošljavanja, objašnjava da pre toga o tome treba sprovesti dubinsku analizu, pa tek potom pristupiti raspisivanju konkursa. U međuvremenu će, kao i do sada, javnim preduzećima vladati partije kojima su ta preduzeća pripala kao partijski plen, preko svojih ljudi koje postavljaju za direktore – a ima li hitnije stvari od rešavanja tog problema koje nam mnogo zla nanosi.

DC, 05.07.2014.