Srbi su jedan mali, divan narod, gostoljubiv, prijatan, duhovit, obrazovan, lep – pitajte one koji su imali sreću da ga bolje upoznaju. A Vi ste nas sotonizovali i predstavili svetu sasvim suprotno od svega toga i kao narod koji, uz to, destabilizuje novi svetski poredak – New world order! Koji novi svetski poredak? Ovaj  koji ste Vi eto, sa svojim prijateljem Bilom, tako uspešno počeli da gradite – bombama i lažima!

       Neki tamo Srbi Vas ometaju u tome i Vaše je legitimno pravo da ga uništite. Ako NATO generali ne znaju šta znači reč legitimno, Vi kao pravnik biste to morali da znate, učili ste valjda to na fakultetu – legitimno je pravo naroda da se brani, a ne obrnuto.

* * *

      Da, šteta je da nas ne upoznate i na drugi način. Mnogo smo šašavi. Ispričaću vam jednu zgodu, karakterističnu za nas. Prilikom raketiranja zgrade Generalštaba, u samom centru Beograda, bilo je mrtvih i ranjenih. Ne generala ili vojnika, oni su prethodno bili iseljeni, već običnih ljudi – spasilaca, novinara, fotoreportera. Kod prvog naleta nije bilo žrtava. Potom, kada neko od  već pomenutih i ostalih službenih lica izađe na lice mesta – vi se vratite, pa po njima. To ste često koristili.

       Novinar Dragan Vujučić i fotoreporter „Novosti“ Dušan Mišić, ovako su opisali scenu sa lica mesta. Mišić, inače težak oko 120 kilograma, leteo je posle detonacije 20 metara. Vujičić je čuo kako se raketa „otkida“ od aviona u naletu i povikao: „Dule, beži!“ Mišić je pao na staklo, a Vujičić, i sam ranjen po čelu, počeo je da se smeje. „Šta je smešno, idiote?!, pitao je Mišić. „Pa, kako si leteo! Ti si Betmen!“ Asfalt je bio prekriven kamenom i prašinom, staklom. Poginulo  je troje ljudi, a Mišiću i Vujičiću prilazi jedna žena: „Izvinite, da li rade autobusi?“

  Nastaviće se