Krajem prošle godine, premijer Aleksandar Vučić je gostujući na jagodinskoj televiziji Palma plus izjavio: Od privatizacije Crvene zvezde i Partizana neće biti ništa, jer je nemoguće sprovesti privatizaciju ovih srpskih fudbalskih giganata zbog otpora navijača i čelnika klubova koji žele da novi vlasnik uloži novac, ali da kontrolni paket akcija i dalje ostane u njihovim rukama.

       Najpre o gigantima – ima li još koga ozbiljnog koji misli da su Zvezda i Partizan još uvek giganti. Gigantska je samo njihova zajednička glupost – jedino u čemu se slažu, da će doći neko da ih kupi svojim novcem, a pristati da kontrolni paket akcija – dakle i odlučivanje o svemu, ostane u njihovim rukama.

       Drugi, dokazani gigant, premijer Aleksandar Vučić, kaže da je nemoćan da se obračuna sa tako gigantskom glupošću, pa ja, koji sam mu do sada beskrajno verovao, postajem uplašen – kako će da se obračuna sa silnim glupostima vezanim za obavljanje njegovog državnog posla, a tu sve može i to sam, ako ne može sa čelnicima klubova i navijačima.

       Usuđujem se da kažem da je tu reč samo o navijačima, sa kojima Premijer ne želi obračun, jer to je u ovoj zemlji najveća organizovana glasačka skupina sa kojom je lako manipulisati – dovoljno je dozvoliti im da i dalje divljaju i rade ovo što rade. Ako ste gledali nedavni „derbi“ između Zvezde i Partizana svakako ste primetili – čim Partizan krene u napad, njegovi navijači, tradicionalno stacionirani na jugu, zaspu gol Crvene zvezde dimnim petardama tako da se ne vidi ni teren, a ne to da li će golman primetiti da lopta ide u gol. Ništa neće biti bolje, ako bude potrebno, ni kad se sledeći put bude igralo na Zvezdinom stadionu, samo što će tada uloge biti izmenjene – tada će izvođači ovih radova umesto „grobara jug“ biti „delije sever“.

       I to naši fudbalski čelnici, kako klupski, tako i oni u republičkom fudbalskom savezu, zovu sportom. Pa kako je moguće da onoliki pirotehnički materijal bude unet na stadion kad je to „strogo“ zabranjeno. Naravno, usledile su „oštre“ kazne – Partizan je kao organitator meča kažnjen sa 300.000 dinara, što je sudeći po praksi koja godinama traje ukalkulisani rizik.

       I ne samo to. Oni koji izgube, žestoko se ljute – ne samo verbalno. Oni su pokradeni. Mlađani trener poraženog tima, kome je to prvo vođenje derbija, koji ne propušta da naglasi da je učestvovao u mnogo derbija kao igrač, provaljuje vrata sudijske svlačionice u želji da se obračuna sa sudijom … a u organizovanim zemljama gde se takođe igra fudbal, treneri će biti kažnjeni ako samo budu i komentarisali suđenje. Fudbalske utakmice se igraju u živo, ljudski faktor je u pitanju, greške su moguće, sudijama se veruje, postoje tela koja o tome vode računa.

       A čelnici klubova? Pročitajte naslove u novinama – Direktor fudbalskog kluba potpisao sa sobom ugovor na 220.000 evra. Pripadaju mu nagrade i premije kao da igra na terenu.

       I sada zamislite situaciju – treba da dođe neko i kupi ove klubove, a da ostavi navijačima i čelnicima da i dalje sami odlučuju o svemu ovome. Gospodine Vučiću, ako vi niste u stanju ili nećete – na isto se svodi, da se obračunate sa tim ja vam više ni šta ne verujem, jer ću shvatiti da je i fudbal uvršten u rijaliti programe i da je to svestan državni projekat.

       Da, zaboravih da kažem. U regionu su svi fudbalski „giganti“ ili već privatizovani ili su na putu da se privatizuju. Kod nas, po mišljenju najmoćnijeg, za to nema šanse. Fudbal ne može, privreda može – taj rizik i moguća šteta su prihvatljivi.

 Dragiša Čolić, 13.03.2016.