Svi su ljudi jednaki, a naročito neki

mart 19, 2016 u rubrici Opančarski dnevnik 2017

       Ova parafraza onog Orvelovog „Svi su jednaki, ali su neki jednakiji od drugih“ (George Orwell – Animal farm), nema veze ni sa njegovom Životinjskom farmom ni sa njegovim Napoleonom, ali ima veze sa tužiocima Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, Beogradskom policijom, Savetom za borbu protiv korupcije, potpredsednikom tog saveta prof. Dr. Miroslavom Milićevićem i građaninom Nikolom Petrovićem.

       No, da počnemo redom – Savet za borbu protiv korupcije, nije neki običan savet. To je stručno-savetodavno telo Vlade Republike Srbije, osnovano sa zadatkom da sagledava aktivnosti u borbi protiv korupcije i da predlaže Vladi Republike Srbije mere koje treba preduzeti u cilju efikasne borbe protiv korupcije.

       Javno tužilaštvo je samostalan državni organ koji goni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela i preduzima mere za zaštitu ustavnosti i zakonitosti.

       Prof. Dr. Miroslav Milićević je potpredsednik Saveta za borbu protiv korupcije, a građanin Nikola Petrović, je kum Ptredsednika Vlade Aleksandra Vučića, što bi pokojni Džordž Orvel rekao, kum Napoleona.

       Prema izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije, građanin Nikola Petrović je označen kao jedan od zakupaca nepokretnosti na način suprotan propisima. Nezadovoljan time građanin Nikola Petrović podnosi prijavu Javnom tužilaštvu, protiv Prof. Dr. Miroslava Milićevića, potpredsednika Saveta za borbu protiv korupcije, zbog navodnog krivičnog dela neovlašćenog prikupljanja ličnih podataka od strane službenog lica u vršenju službe iz člana 146 stav 3 Krivičnog zakonika.

       Prema članu 146, stav 1, Krivičnog zakonika ko podatke o ličnosti koji se prikupljaju, obrađuju i koriste na osnovu zakona neovlašćeno pribavi, saopšti drugom ili upotrebi u svrhu za koju nisu namenjeni kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine, a ako delo iz stava 1. ovog člana učini službeno lice u vršenju službe, kazniće se zatvorom do tri godine.

       I sad imamo ovakvu situaciju – Pojavio se izveštaj Vladinog Saveta za borbu protiv korupcije, dakle nadležnog saveta koji je radi toga i osnovan, u kome se ukazuje na građanina NP kao zakupaca nepokretnosti na način suprotan propisima. Tužilaštvo na to ne reaguje, ali zato odmah postupa po krivičnoj prijavi tog istog građanina zbog “neovlašćenog pribavljanja, saopštavanja drugom ili upotrebe tih podataka u svrhu za koju nisu namenjeni”, pa svega toga još i učinjenog od strane službenog lica.

       Oni koji se bave pravom znaju da se krivične prijave podnete tužilaštvu najčešće odbacuju sa obrazloženjem da nema mesta krivičnom gonjenju, tako da ovakvo hitno postupanje javnog tužilaštva po krivičnoj prijavi građanina NP za opisano krivično delo fascinira – kako god to ko shvatio, tim više što deluje prilično čudno da je po mišlljenju tužilaštva u pitanju neovlašćeno pribavljanje – od strane Saveta za borbu protiv korupcije?!, saopštavanja drugom – Vladi Republike Srbije kojoj je izveštaj Saveta namenjen?!, upotreba tih podataka u svrhu za koju nisu namenjeni – za šta su namenjeni izveštaji Saveta za borbu protiv korupcije ako ne za suzbijanje korupcije?!, pa uz sve te inkriminisane radnje i dodatak da su one počinjene od strane službenog lica, što težinu učinjenog krivičnog dela pooštrava za dodatne dve godine zatvora, iako članovi tog Savetu demantuju da oni imaju status službenog lica.

       No, sve to nije važno. Javno tužilaštvo, kao samostalni državni organ koji goni počinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela, smatra da u konkretnom slučaju ima mesta krivičnom gonjenju Prof. Dr. Miroslava Milićevića, potpredsednika Vladinog saveta za borbu protiv korupcije, te u tom smislu nalaže policiji da ga sasluša i podnese odgovarajući izveštaj radi daljeg procesuiranja ovog društveno opasnog krivičnog dela.

       Policija je po nalogu Tužilaštva postupila sa istom brzinom i revnošću – na sajtu Saveta za borbu protiv korupcije objavljen je faksimil poziva, identičan pozivima koje počinioci krivičnih dela dobijaju u takvim situacijama. Opcija da policija, bar iz respekta prema Vladinom telu kojim taj čovek rukovodi – da ga jednostavno pozovu na razgovor, nije nikome pala na pamet.

       Rekoh gore da ovaj slučaj nema nikakve veze sa Orvelovom životinjskom farmom, pa ga je stoga teže i objasniti. Da ima, sve bi bilo jednostavnije. Reklo bi se jednostavno da je građanin, podnosilac krivične prijave, Napoleonov kum.

 Dragiša Čolić, 19.03.2016.