Džakovi postaju sve više aktuelni

januar 5, 2015 u rubrici Opančarski dnevnik 2017

Bilo je lepo za vreme novogodišnjih praznika. Malo sam odmorio od pisanja i sebe i vas. Uspavala me ona divna novogodišnja čestitka:

Znate već,

Biće teških dana …

Biće tmurnih dana …

Biće …

Još 364 ovakva dana i imaćemo

Srećnu novu godinu!

       Obećanje je već prvog radnog dana stiglo i od vođe lično – Pred Srbijom je veoma ozbiljna budućnost … građani će osetiti boljitak već 2016. godine. E, pa srećna vam nova 2016. godina!

       Ali, koliko znam, 2016. godina je i izborna godina. Šta će da bude ako ova vlast izgubi na izborima. Demokratija je to! Svašta je moguće. Ne, to se ne sme dozvoliti, jer onda – ništa od obećanog boljitka. Toga narod mora da bude svestan. Što pre to bolje. I zato izborna kampanja može da počne. Odmah i sad!

       Ova vlast je i uspostavljena prevarom. Možda se i sećate onog performansa sa džakovima ispred Skupštine, gore na samom stepeništvu, tamo gde stoje oni konji, a u izvođenju sadašnjeg predsednika države i sadašnjeg predsednika vlade. Mahali su sa onim džakovima kao ključnim dokazom o pokradenim izborima – u njima su bili falsifikovani glasačmki listići … Kasnije je sud utvrdio da to nije bilo tačno, ali – to nije objavljeno … ko da procesuira za prevaru dva ključna čoveka u državi.

       Naravno, niko ne može da tvrdi da su ta dva džaka odnela prevagu na izborima, ali bilo je to uoči drugog kruga izbora za predsednika države i Tomislav Nikolić je nakon toga pobedio Borisa Tadića. A šok je usledio tek potom – dva ključna koaliciona partnera prethodne vlasti – Dačić (SPS, PUPS i Jedinstvena Srbija) i Dinkić (Udruženi regioni Srbije – URS), dobijaju od SNS-a “ponude koje se ne mogu odbiti” – Dačić, Predsednik Vlade i Ministar policije, Dinkić, Ministar finansija i privrede, ne računajući brojne druge resore koje su takođe dobili njihovi kadrovi – Milutin Mrkonjić (saobraćaj), Slavica Đukić Dejanović, Ministarka zdravstva, Žarko Obradović Ministar prosvete, Verica Kalanović, Ministarka regionalnog razvoja i lokalne samouprave, Suzana Grubješić, potpredsednica Vlade Srbije za evrpske integracije, zatim brojne druge funkcije – državnih sekretara, pomoćnika ministara, direktora i članova upravnih odbora javnih preduzeća, državnih agencija, diplomatskih funkcija – što se zna, i ko zna čega sve još. Nije to bila samo žrtva radi preuzimanja vlasti. Stvar je u tome, da grupa preobraćenih radikala – sada pod firmom Srpske Napredne stranke, nije imala svoju kadrovsku struktura koja bi preuzela ključne državne funkcije, što ja najbolje okarakterisao jedan od tadašnjih ministara, Milutin Mrkonjić, prilikom odlaska sa funkcije – Kadrovi SNS-a su priučeni konobari! Bilo je to ustvari ono – sve je isto samo njega nema! Falio je tu još samo Boris Tadić, koji nije stigao da se presvuče tada već nešto kasnije, tako da i on sada pretenduje da dobije neku funkciju u ovoj vlasti. A novi Dačić i novi Dinkić su započeli “novu” staru politiku koju su i do tada vodili u prethodnoj Vladi, ne propuštajući priliku da svuda i na svakom mestu kritikuju politiku prethodne Vlade, naročito u resorima koje su nastavili da vode.

       Koliko je to sve bilo kvalitetno, najbolji je dokaz to što niko od pomenutih nije više na tim funkcijama. Usledile su brojne rekonstrukcije Vlade. Fizički je tu ostao još samo Ivica Dačić – i on na novoj funkciji. A sve se to dešavalo samo za protekle dve i po godine. Da li je za to vreme SNS mogao da izgradi svoju sopstvenu kadrovsku strukturu, prosudite sami. Na primer, Ministar odbrane je – keramičar! Ministarstvo pravde, vodi diplomirani pravnik – pripravnik. Čini se da je jedini izuzetak Ministar policije – čovek koji je od početka ove vlasti uspeo i da diplomira i da doktorira, na Megatrendu.

       Sada je na delu operacija osvajanja vlasti na lokalnom nivou. Pali su Beograd, Kragujevac …, Vojvodina se još drži, pitanje je dokle. Na lokalu, gde je vlast osvojena, treba pokazati narodu koliko je ova vlast bolja od one prethodne – Beograd dobija sredstva iz republičkog budžeta za sanaciju gradskog prevoza, U Kragujevcu – odmah po smenjivanju dugogodišnjeg gradonačelnika Veroljuba Stervanovića, koji je bio večita opozicija vlasti, pa je valjda i zbog toga gradska kasa bila večito prazna, novoimenovani gradonačlelnik, inače sin Predsednika države, dobija iz republičkog budžeta značajna sredstva za popunu gradskog budžeta – ostalim regijama se budžet smanjuje u skladu sa novodonetim restriktivnim budžetom štednje, a nekima se čak uvodi i prinudna uprava. Pa ko da ne poveruje da je bolje glasati za SNS – naročito ako se boljitak očekuje već u 2016., izbornoj godini.

       Obećanih investicija nema. Ne puše se fabrički dimnjaci, ne zuje dizalice … Male i srednje firme, koje bi mogle da budu nosioci razvoja, propadaju, jer ne mogu da izdrže sve veće i veće namete, između ostalog i zbog izdržavanja nekada velikih državnih preduzeća koja se godinama “restrukturiraju” – šminkam mladu da je nekome udam, a mladoženja nema. U njima i u državnoj upravi radi polovina zaposlenih. Mnogo je tu partijskih kadrova, ispozapošljavanih u skladu sa koalicioniom sporazumima, a za obavljanje ozbiljnijih poslova se angažuju spoljni saradnici – po ugovoru o delu, što je inače, kada je reč o privrednim društvima, strogo kontrolisana kategorija, pod pretnjom prekršajne odgovornosti, kako za samu firmu tako i za odgovorna lica u firmi. Zbog svega toga, kruži anegdota poznata pod imenom – jedna stolica, četiri radna mesta. Priča se  da mnogi zaposleni u državnoj službi i javnim preduzećima radno vreme provode po kafićima, ili jednostavno ne dolaze na posao – sem po platu. Da bi sve to izdržala, država mora da se zadužuje novim kreditima. Negde sam naišao na podatak, neproveren, pa molim dežurne kritičare da me isprave tačnim ciframa, da su se tri prethodne Vlade – dve Koštuničine i jedna Tadićeva, za 12 godina zadužile sa osam milijardi dolara ktredita, a ova napredna za ovih 2,5 godine vlasti, 12 milijardi!

       Pored malih i srednjih preduzeća koja propadaju, javnih preduzeća i preduzeća u restrukturiranju imamo i tzv. tajkune. To su veće firme nastale uglavnom “prvim sumnjivim milionom”, čiji status umnogome zavisi od toga kako se kotiraju kod aktuelne vlasti – i obrnuto. Kad su u “trendu” ne moraju niti da plaćaju porez, niti da vraćaju kredite uzete od državnih banaka, a kako su u pitanju velike sume, nestale su i neke banke – Agrobanka, Privredna banka Beograd, UIniverzal banka …

       Karakterističan je slučaj jednog od nekada najmoćnijih “tajkuna” Miroslava Miškovića, koji je pao u nemilost kod aktuelne vlasti – bio je jedno vreme i u pritvoru i sad mu se sudi za neke zloupotrebe u privredi. Međutim, suđenje je zastalo, kako Ministar pravde izjaavljuje, a Premijer to prihvata kao razlog, krivicom advokata koji su evo već skoro četiri meseca u štrajku, što je svakako i tačno, jer blokirano je celo pravosuđe, pa tako i slučaj Mišković, ali je frapantno to što ova dva najviša državna zvaničnika ne vide problem u tome što je blokirano celo pravosuđe, već što se time ometa suđenje Miškoviću, pa se čak to navodi i kao glavni razlog štrajka – osam hiljada srpskih advokata je obustavilo rad, ne privređuje, gubi klijentelu – a plaća porez i to uvećani, sve zbog podrške ovom vlasti mrskom tajkunu – pogledajte samo ko su Miškovićevi advokati, kaže Premijer! Pa neko je morao da to bude, jer u protivnom suđenje ne bi ni započelo, ali je neverovatno da dva visoko obrazovana intelektualca javno izvaljuju takve gluposti – više od osam hiljada srpskih advokata je ozbiljno ugrozilo svoju profesionalnu karijeru i egzistenciju svojih porodica u znak podrške jednom tajkunu nastalom kao produkt Miloševićevog vremena i podrške svom predsedniku komore – koji je jedan od branilaca Miškovića!

       A radi se o tome, da grupa egzibiciuonista sa pravnog fakulteta u Beogradu, na čelu sa Ministrom pravde – asistentom sa tog istog fakulteta, kroz uvođenje notarijalnog sistema u Srbiji – čiju potrebu inače niko ne spori, pokušava – kroz nakaradni projekat tog sistema, da podržavi i advokaturu, te da tako zaokruži i podržavljenje pravosuđa u celini. Advokati se tome žestoko opiru, građani – oni učeniji počinju da shvataju, dok oni drugi koji čine i glavninu biračkog tela će toga postati svesni tek kada ih to lupi po džepu i kad budu shvatili da će ih te usluge koštati tri puta više nego do sada.

       Nisu glupostima ovakvog notarijalnog sistema pošteđene ni strane investicije koje ne dolaze, a bez kojih, po priznanju i same vlasti, nema izlaska iz krize – ko će da ulaže pare u zemlju u kojoj nema pravne sigurnosti, u kojoj sudovi ne rade već četiri meseca, u kojoj kad se posle višemesčnih pregovora usaglase sve ugovorne klauzule, mora da se ide kod notara koji će to sve da im solemnizuje (odobri), u kojoj odluke skupštine privrednog društva moraju da bidu solemnizovane od notara, druigm rečima da mu se sve stavi na uvid i prepusti njegovom odobrenju, uključujući i ono što se u čitavom svetu definiše kao stroga poslovna tajna.

       Ako se sve to ima u vidu, nije čudo što su banke do juče davale visoke kamatne stope na štednju (nedelje štednje i slično) a sada muku muče kako da ta sredstva plasiraju u vidu kredita, jer nema novih investicionih projekata. A isto to radi i država – sredstva uzeta iz stranih kredita se ne koriste, a kamate se plaćaju. Pogledajte u najnovijem budžetu koje su tu cifre u pitanju.

       Za svaki problem se okrivljuje ona prethodna vlast, a kad se to kaže misli se uvek na onu Tadićevu Demokratsku stranku, u kojoj više nema ni Tadića, a glavne funkcije su kako je gore rečeno vodili Dačić i Dinkić – i njihovi, koji to isto rade (ili su radili) i u ovoj vlasti, međutim to se ne priznaje jer se vreme nove vlasti broji uvek iznova – od poslednje rekonstrukcije Vlade.

       Nisu ovo teške stvari za razumevanje i nije za njih potrebno zvanje doktora nauke. Svima je sve jasno, ali se niko ne usuđuje da zagrize u glavni ptoblem – ozbiljnu rekonstrukcciju državne uptrave, javnih ptreduzeća, državnih agencija i ko zna čega još što je na budžetu definisano kao potrošnja.

       Nedavno je to bio i glavni zahtev Međunarodnog monetarnog fonda sa kojim je pod tim uslovom, kako je nemušto priznato, i zaključen najnoviji aranžman koji se ističe kao važan uslov dolaska stranih incvesticija. Međutim koliko je to sve iskreno, dovoljno je reći da sastanku sa MMF-om nisu prisustvovali ćlanovi državnog fiskalnog saveta, pa oni sada, na osnovu informacija iz štampe, vrše analizi dogovorenog. Stvar je u tome da država u to ne sme da zagrize, jer sistem vlasti se zasniva na koalicionom sporazumu po kome je svaka stranka koja participira u vlasti dobila svoj deo kolača kojeg ne želi da se odrekne. U suprotnom, došlo bi do njenog istupanja iz zaključenog koalicionog sporazuma a time i do pada vladajuće strukture. Nije to samo osobenost  ove vlasti. Na tome su se zasnivale i sve vlasti od 2000. do danas, pa ni ova vlast ne sme to da menja, a njen problem je utoliko veći što su stvari došle do nivoa kada se nešto mora činiti.

       I zato narode, srećna vam bila ova godina, a za ostale ćemo lako, jer boljitak kako premijer kaže sledi od one tamo 2016 godine – ako dobijemo još jedan mandat! A ako ga ne dobijemo, sami ste krivi. Vidite to sa onima koji će da dođu na vlast posle nas – sa džakovima ili bez njih.

DC, 05.01.2015.