Jajare* u lovu na nezaštićenu divljač

oktobar 6, 2015 u rubrici Opančarski dnevnik 2017

*Jajara – narodni izraz za lopova najniže vrste, onaj koji u selu krade jaja ispod kokošaka.

       Da. Mislim na Infostan i onog ko je smislio genioznu kombinaciju da na redovnom mesečnom računu za naplatu komunalnih usluga, doda – bez posebnog objašnjenja, i naknadu za neobavezno (dakle dobrovoljno) osiguranje stana u iznosu od 200 dinara. Šta je dvesta dinara, nije to neka para, većina to neće ni da primeti a i od onih koji primete dosta njih neće za tako sitnu paru praviti pitanje. Tipično rezonovanje jajara. Ni jaje, po komadu, nije skupo, ali milion jaja – to je već para! Ako u Beogradu ima 500.000 domaćinstava puta 200 dinara! Mesečno! Mašala!

       Sprovedite tu ideju u život. Odoh ja u lov! Zaslužio sam! Da, mislim na direktora Infostana, čiju sam fotografiju video danas u Blicu (strana 31). I sve mi je bilo jasno (priznajem i ideja za naslov).

       A onda, kad je ideja provaljena – na televiziji se pojavila jedna plavka koja je Beogradjanima objasnila da plaćanje tog iznosa nije obavezno, a da onih par stotina hiljada koji su to već platili, bilo iz neznanja, bilo iz zablude, mogu da se jave i podnesu zahtev za povraćaj tog iznosa – po sopstvenom izboru, bilo dopisom bilo direktno na šalteru Gradskog stambenog preduzeća.

       Umesto daljeg komentara – sve je tu jasno, u pitanju je kadrovska politika. Svakojaki polusvet dolazi na svakojaka radna mesta. Partijske knjižice su zamenile diplome. Mislim na one prave, ne ove moderne.

Dragiša Čolić, 06.10.2015.