Opet se udaljavam od teme. Da vidim šta ima u „Blicu“. Milovan Đorić, bivši bek „Crvene zvezde“, očekuje da mu bude ponuđeno mesto selektora fudbalske reprezentacije Jugoslavije. Kaže  da je krajnje vreme da reprezentaciju preuzme neki rođeni Srbijanac, a on je, kao što građanstvo koje se fudbalom bavi zna, iz Užica. I on je čak provalio stvar. Samo što bih ja njega sačuvao za predstojeću predsedničku kampanju, da bude protivkandidat Milutinovićima, Lilićima i ostalim profesionalnim političarima. Čak mi se čini da bi mogao biti bolji kandidat i od Zorice Brunclik. Voli naš narod ne samo narodnu muziku, već i fudbal.

       A što se fudbala tiče, nema veze, može da bude i Brazilac. Ionako je gospodin Zagalo smenjen sa kompletnim stručnim štabom, odmah po povratku sa aerodroma, jer nije ponovo bio prvak sveta. Igrali su samo u finalu. Tako to drugi rade. Mi smo prethodno našeg Sanija, preko doživotnog Miljanića, ljubazno pitali da li mu se još vodi reprezentacija. Tek kada je rekao da mu je to dosadilo, raspisali smo konkurs. Kažu zlobnici da se na konkurs javilo nekoliko miliona nezaposlenih ili nedovoljno zaposlenih Jugoslovena, svi su oni argumentovano smatrali da bi mogli da budu savezni selektor. Pored pomenutog Đorića, Užičanina, javio se i gospodin Živadinović, predsednik Gradskog odbora JUL-a za sport i, naravno, ni Đorić ni pomenuti milioni učesnika konkursa nisu imali nikakve šanse. Po izboru, jednostavno je izjavio: „Imao sam osećaj filinga, učestvovao i pobedio”. Bilo je jednostavno i ‘bjutiful’.“ Što reče Tijanić jednom prilikom: „Fak ju veri mač“. Welcome! Sad se i Crnogorci bune. Kažu, niko ih nije ni pitao. U svemu tome dobro je što je Đorić i dalje slobodan.

Nastaviće se …