Samo tri dana po ubistvu Kneževića, na pomolu su važniji događaji. Izborna kampanja za septembarske izbore u Bosni. Momčilo Krajišnik, kandidat SDS-a (Srpske demokratske stranke) i radikala, za člana Predsedništva BiH iz Republike Srpske, upozorava: „U igri su dva politička koncepta – koncept servilnih i koncept čvrstih Srba.“

       Servilni su oni kojima je pripadao pokojni Knežević i oni koji su jednostavno pokupili njegove ubice, jer su odmah znali i ko su, a čvrsti su oni koji su onako profesionalno ubili Kneževića. Nama su, po Krajišniku, potrebni čvrsti Srbi.

       U tom svom predizbornom zagrevanju, gospodin Krajišnik se dotiče i politike, one visoke, ne ove mafijaške o ubijanju, pa objašnjava da on nije protiv primene Dejtonskog sporazuma, ali jeste protiv njegove „predozirane inplementacije“.

       Gospodine Krajišnik, hajde da malo analiziramo to što rekoste, pa ostadoste živi. Onako, kako će vas, siguran sam, analizirati i na Zapadu. Vi, naravno, možete odmah da kažete – ma ko jebe Zapad, i da nastavite po svome. Oni, gospodine Krajišnik, oni nas jebu pa nas rasturaju već godinama. Može im se. A znate zašto, gospodine Krajišnik? Zbog „političara“ i „patriota“ kao što ste vi. U redu, ne morate to da analizirate, ja ću sam malo da meditiram na tu temu, jer i ja osećam posledice takve „politike“.

       Pre svega, gospodine Krajišnik, koji će od ozbiljnih zapadnih političara otvoreno da se druži sa mafijom. I oni su uvrnuti, ali na svoj način, rade mnoge bezobrazne stvari, živi su ljudi, ali se bar trude da to što rade, ne rade javno. Vidite šta rade Klintonu, samo zato što je tucao neku Moniku Levinski. Da ste vi ovde tucali neku Moniku, to bi vam bio politički poen. Rekli bi glasači – takav nam treba. Neće valjda da nas vodi neko ko tuca samo leti i zimi, za Mitrovdan i Đurđevdan, i to uz pomoć vijagre. S tim bih još mogao i da se složim. Ali zamislite šta bi bilo kada bi provalili Klintona da se otvoreno druži s mafijom.

Ne nisam ja Đinđić, pa da kažem, samo na osnovu onoga što sam pročitao u „Blicu“, da ste Vi i član. Ja samo konstatujem da je Srđan Knežević ubijen na klasičan mafijaški način, da je vaše ime pominjano u vezi sa tim slučajem, a da Vi niste ništa povodom toga preduzeli, izuzev što ste se, kako kažu, založili da gospodin Bjelica bude pušten iz zatvora, navodno zbog toga što u protivnom niko ne može garantovati bezbednost Srđanu Kneževiću. Da li to znači da i Vi otvoreno priznajete da mafija postoji? Koji cinizam, intervenisali ste samo da upozorite nesrećnog Srđana Kneževića, junaka sa Jahorine, koji se usudio da udari na mafiju.

       I pustili Bjelicu. Vidite da imate i informacije i uticaj. Uostalom, to se od vas i očekuje, jer Vi ste član Predsedništva BiH iz Republike Srpske. Da li ste još nešto povodom toga preduzeli, nešto protiv mafije – ne znam, nisam pročitao. Ako jeste, objavite to da Vas ljudi ni krivog ni dužnog ne dovode u vezu sa mafijom.

       Bjelica pušten iz zatvora, a Kneževića, ipak, samo posle nekoliko dana, za svaki slučaj ubili – hladno i vrhunski profesionalno. Gospodine Krajišnik, da li to znači da se mafija otela? Preduzimajte nešto hitno, ubacujte to u vaš predizborni program, jer sutra će i Vas da kresnu. Kod njih nema ono – mi bismo hteli ako može, s vremena na vreme. Ili ste njihov ili niste. Opredelite se dok nije kasno i ne bojte se. Svaka država ima mafiju, ali ne dopustite da mafija ima državu.

       Da se vratim na ono što rekoste o Dejtonu. Pre svega, mi, obični smrtnici, nemamamo pojma šta ste vi i prihvatili u Dejtonu, pa Vi sada možete do mile volje to da interpretirate onako kako Vam kad treba i odgovara. Ako ste prihvatili, to što ste prihvatili, znači da ste morali. A kada ste prihvatili  to što ste prihvatili, podrazumeva se da ste prihvatili da to i sprovodite. Bar tako će rezonovati oni na Zapadu, sa kojima ste to i potpisali. Šta sada znači to – nisam protiv Dejtona, ali sam protiv njegove predozirane implementacije. 100 grama muške vode, pa onako sa strane – neću da ih jebem, hoću samo da ih podjebavam. Uostalom, takva vaša hoću-neću politika je i dovela do Dejtona. Nemaju oni, gospodine Krajišnik, ni vremena ni želje da se zajebavaju sa nama. A zajebavaće se samo dotle dok im to odgovara. Kada im ne bude odgovaralo – odjebaće nas, a uzeće neke, makar bili i Albanci, koji će da sarađuju sa njima. Nisu valjda ludi da se do kraja mandata zajebavaju sa ludim Srbima. A mi ćemo tada, ko mali Kalimero, da pričamo kako nas oni tamo na Zapadu mrze, a vole tamo neke Albance. Nepravda!

       A šta je Vama, gospodine Krajišnik, ako do toga, ne daj bože, dođe ostalo. Da organizujete narod, da se povlači u šume, da pruža otpor agresoru. Naravno, pošto ste Vi po zanimanju političar, Vi vršite i podelu uloga – ti u šumu da se tučeš, a mi na Pale da vodimo politiku. Ako vas i odatle poteraju, i vi ćete na Jahorinu. Naći će se tamo već neka „drvarska pećina“ odakle ćete i dalje koordinirati one koje je zapala uloga da ginu. U slobodno vreme možete da pišete i memoare. Šteta, imao sam još ideja, što bi rekao Kardelj. Srđan Knežević neće pisati memoare.

Nastaviće se …