Dosta sam pisao o Bosni. Da vidimo „kaj je novega na Cipru“. Kako sam ovo kurvinski izveo. Raspisao se o Bosni, ko da ne znam kako je u Srbiji. Kao da čitam „Politiku“, detaljno sam informisan o događajima u Gvatemali, a nemam pojma šta se dešava kod kuće.  Još će i od mene da postane neki političar.

       Kod nas je to, ipak, drugačije. Krešu se, doduše, i kod nas, ali onako fino, da ostane u kući, nismo mi glupi kao Bosanci. Mi smo nešto drugo – božji narod.

Omiljeni vic nam je onaj o Bosancu koji je otišao u Nemačku da traži posao. Pita ga gazda: “ Šta si ti?“ „Bosanac“, odgovori on. „Ne dolazi u obzir“, kaže Švaba, „vi ste lenji.“ „Ne, her Kraus, niste upućeni. Crnogorci su lenji, a mi smo glupi“, objasni mu Bosanac. Naravno, to je u našoj omiljenoj interpretaciji.

       U stvarnosti je malo drugačije. „Lenji“ Crnogorci se, polako ali sigurno, izvlače. Nama ostavljaju nepotrebne kadrove, Bulatov(n)iće i slične. Dođite, koji više ili manje, ne smeta. „Glupi“ Bosanci zaoštrili stvari do daske, hoće da se obračunaju, pa ko pobedi. Tamo može još i na dobro da ispadne.

       Kod nas, kako je krenulo, ostaće nam samo Albanci da se sa njima igramo „kauboja-Indijanaca“. Oni neće nigde. Hoće da ostanu ovde.  Međutim, plaši me da se ni tu uskoro neće znati ko su kauboji, a ko Indijanci.

       Ipak, sudeći po ponašanju aktuelne vlasti, političko-bezbednosna situacija je i dalje stabilna. Still good, still good, kako reče glavni junak na početku ovog romana.

Nastaviće se …