KO JE TAMO LUD? (Odlomci iz knjige O OPANČARIMA I OPANCIMA – Drugi deo) – Nastavak 4

28 maja, 2014 u rubrici O opančarima i opancima

Ma koga vi to zajebavate. Boli vas i za Srbe i za Šiptare i za Albance. Kada su pre par godina, stotinama kilometara duge kolone Srba bežale iz Hrvatske i Bosne – ukupno osamsto  hiljada ih je kojekuda izbeglo, to nije bila humanitarna katastrofa. Ovo sada sa Albancima može da bude – po vašim demokratskim procenama. A ako može da bude, udri! Složno, u ime demokratije.

       Poenta je u nečem sasvim drugom i vi to dobro znate. Hrvati – hoće da slušaju. O. K. You are good boys. Evo vam država i slobodno proterajte sve one koji neće da slušaju. Bosna, Alijina – hoćete da slušate? O. K. Vi ste dobri Evropljani, aferim, inshala. Albanija – hoćete da slušate! O. K. Evo vam velika Albanija – što veća to bolje. Mi ćemo tu da budemo, onako prijateljski, da vas branimo ako vas neko napadne, da sprečavamo humanitarne katastrofe.  Dobar vam je geografski položaj, to je odmah tu na ulazu iz Sredozemnog mora u Jadran. Možemo da svratimo kad hoćemo, onako kao svoj kod svoga. Sredozemno more je široko, tamo može da zaluta i koji projektil, ako se jednog dana od ove vaše demokratije smuči Rusima, Belorusima, Ukrajincima, Irancima i ko zna kome još. Ako budete dobri i ako budete slušali, daćemo vam i Makedoniju, Crnu Goru, kasnije možda i Bugarsku, videćemo – baš bi bilo dobro da se što više približimo Rusima, ne daj Bože, ako im sve ovo dokurči, pa se povampire. Ni Grci baš nešto ne slušaju. Mi ih primili u Evropu, u NATO, a oni stalno nešto zajebavaju. Turci su bolji – oni slušaju. Videćemo.

* * *

       Srbija  ili Suburbija, kako to učeni američki senatori i kongresmeni izgovaraju – ko joj je kriv što neće da sluša. Da su hteli da slušaju, dali bismo i njima državu. Šta? Oni su već imali državu! Od kada? Vekovima? Kako bismo mi to mogli znati, mi smo nastali pre jedva dvesta godina, a u školi to nismo učili. Mi učimo samo tablicu množenja i deljenja. Svejedno, sami su krivi, uzećemo od njih i dati vama – Hrvatima, mudžahedinima, Albancima. O. K!  A ako ne budete slušali, sredićemo vas, vi ste ionako pizde i ima da slušate. O. K! Nama su problem ovi ludi Srbi i, ne daj bože, Rusi. Oni znaju da budu zajebani.

       Kako pre neki dan reče pevačica jedne beogradske pop grupe, šta se drugo moglo i očekivati od države koja je pre samo dvesta godina nastala od kurvi, lopova i zločinaca. S kim će oni da se druže nego sa sebi ravnima – sa Hrvatima, mudžahedinima i Albancima. Ali šta u tom društvu tražite vi – perjanice evropske civilizacije i kulture – Francuska i Engleska, na primer, ostale da ne pominjem. Ne kažem da Evropa ne treba da sarađuje sa Amerikom, svetska je to sila – i politička i ekonomska i vojna. Ali prihvatiti tako ponižavajuću ulogu, svesti se na pukog američkog trabanta – to je istorijska bruka za Evropu. Čerčil i De Gol to nisu dozvoljavali ni u težim vremenima posle Drugog svetskog rata.

       Umesto da gradite ujedinjenu Evropu, kao pandan ujedinjenoj Americi, ne da biste se tukli, već da biste se oduprli narastajućoj ekonomskoj dominaciji Amerike, vi se utrkujete ko će od vas da bude prva pratilja mis Amerike u Evropi. Amerika shvata da joj nije u interesu da se Evropa ujedini, da se ekonomski poveže sa Rusijom i Kinom – što bi potom bio kraj njene dominacije u svetu, a Evropa ne shvata da Amerika to vrlo uspešno sprečava.

Nastaviće se …