Mafija

maj 28, 2014 u rubrici Opančarski dnevnik 2017

       O ovome sam hteo da pišem još pre petnaestak dana, ali su me događanja oko poplave odvukla od te teme. A povod su bile malverzacije u vezi izdavanja međunarodnih transportnih dozvola o kojima je štampa tih dana pisala, pa su tako u tim napisima mafijašima nazvani oni koji se bave špediterskim i transportnim uslugama, a koji po praksi koja kod nas godinama traje, do tih dozvola – bez kojih ne mogu da obavljaju svoju registrovanu delatnost, dolaze i na raznorazne nelegalne načine, uključujući i njihovu kupovinu, što je i bila poenta tih napisa.

       Prema najčešćim definicijama, mafija je simbioza politike i organizovanog kriminala. Mi imamo organizovani kriminal kao zvaničan pojam – tužilaštvo za organizovani kriminal, sud za organizovani kriminal…, imamo i politiku kao zvaničan pojam, ali nemamo mafiju kao zvaničan, već samo kao nezvaničan pojam – TRN, tako reći nezvanično što bi rekao autor istoimene kultne rubrike u “Večernjim novostima”.  O tome je ovde reč, naravno nezvanično.

       Pre svega o špediterskim uslugama, gde spada i transport. Bavim se konsultantskim poslovima iz oblasti spoljne trgovine i odmah da kažem da prvi savet koji dajem svojim klijentima koji ulaze u taj biznis je da angažuju dobrog špeditera. U najkraćem, špediter je organizator izvršenja zaključenog spoljnotrgovinskog posla, a transport je okosnica tog posla. Dobre špediterske firme ne nastaju preko noći. Potrebne su godine rada da se takav renome na tržištu stekne – ne samo domaćem već i međunarodnom, jer o toj vrsti trgovine je ovde reč.

       I sad dobijete sledeću situaciju – država, koja preko svog ministarstva saobraćaja treba da distribuira određenu kvotu transportnih dozvola, postavi za ministre saobraćaja Velimira Ilića i Milutina Mrkonjića – po tom redosledu ili obrnuto, sve jedno, ljude koji po difoltu u svakoj od Vlada u poslednjih šest godina moraju da budu ministri za nešto, pa se podrazumeva da to može da bude i saobraćaj, a oni umesto da uvedu red i jasne kriterijume u izdavanje međunarodnih transportnih dozvola, organizuju to tako da od toga naprave aukciju (TRN – tako reći nezvaničnu) po kojoj dozvole dobije onaj ko da više! Olinjali šarmer Milutin Mrkonjić, zvani “u razdeljak te ljubim” zbog neodoljivog poriva da svakog ljubi u teme, pravi u tome čak i neki sistem – zadužuje za taj posao svoju šeficu kabineta koju policija ispituje na oklnosti da besplatne transportne dozvole deli kome hoče, kako hoće i za koliko hoće. I kad se očekuje da ona i njen ministar konačno budu adekvatno “nagrađeni” za to što rade, stiže befel iz vrha policije da se istraga obustavi. Pogađate, šef policije je partijski drug pomenutog ministra. Na sve to, pomenuti ministar, u svom prepoznatljivom šmekerskom stilu javno nudi savet novoj Vladinoj garnituri – kako se taj posao radi.

       I sad dolazimo do ključnog pitanja – da li su mafijaši unezvereni i očajni transporteri koji godinama ulažu u svoj biznis, prepadnuti neizvesnošću da li će i za ovu godinu dobiti neophodne dozvole za rad, pa makar i na način kako su ih gore pomenuti navikli, ili će morati da gase firmu, ili su mafijaši ovi drugi?

DC, 27.05.2014.