KO JE TAMO LUD? (Odlomci iz knjige O OPANČARIMA I OPANCIMA – Drugi deo) – Nastavak 54

1 avgusta, 2014 u rubrici O opančarima i opancima

A da ste ste se ozbiljno bavili politikom, umesto što se se zaljubili u Klintona, mogli ste opet da uđete u istoriju – ali na pravi način. Da iskoristite nezadovoljstvo Rusa, napunite jedan „džambo džet“ britanskim poslovnim ljudima, odvedete ih u Rusiju, dogovorite se pošteno sa Rusima,  stvorite im makroambijent – i da ih potom pustite da posluju, da razvaljuju od posla. Nema nijednog razloga zašto sa  Rusima ne biste radili tako. Oni su toga željni i strašno bi to cenili. Rusija je ogromna zemlja, bogata, neistražena. Bilo bi tu ogromnih poslova, lepo njima, a bogami i vama. Zajebali biste, i to pošteno, i Amerikance i Francuze i sve ostale. Sorry, prvi sam se setio.

       Zar niste čitali da je Kol tako nešto svojevremeno uradio u Kini. Da li ste primetili da se Kina razvija džinovskim koracima. Zamenili su ekstremno komunističko rukovodstvo umerenim prolevičarskim režimom i okrenuli se poslu umesto kojekakvim ideološkim budalaštinama. Nemačka tehnologija, njihova radna snaga – još uvek jeftina, bašta ogromna, neuzorana. Imali ste prednost u odnosu na Nemce. Bili ste 100 godina u Hong Kongu. Hong Kong je lokomotiva ogromne kineske kompozicije. Što niste seli na mesto mašinovođe, što ste to mesto prepustili Nemcima. Oni su se prvi setili iako ste imali ogromnu prednost – prednost od sto godina. Da li možete da pretpostavite koji će ekonomski džin Kina da bude u narednih pedeset godina.

       Umesto da ta pitanja budu centar vaše preokupacije, da ekonomski jačate zemlju, otvarate nova radna mesta, smanjujete nezaposlenost, Vi se uhvatili sa Klintonom ratničkih igara. Mislite da on sa svojom pameću stoji iza svega toga. Nema on muda  za to. I njega su tamo doveli iz nekog Arkanzasa, jer hoće da sluša. Koga? Krupni američki kapital. Ja mogu da pretpostavim, a Vi možda i znate, koji se obim para vrti u industriji naoružanja. Koga će to da interesuje – ako nema ratova. A ako ih nema – valja ih izmisliti. Kakav globalni mir! Potreban je predsednik koji će da izmišlja ratove.

       Prisetite se malo ne tako davne prošlosti. Prvo je, u vreme Regana, poprilično dugo trajao iransko-irački rat. Amerika je bila uz Sadama Huseina. U znak zahvalnosti obećali su mu Kuvajt. Sadam Husein je to ozbiljno shvatio, pa kad je kasnije hteo i da ga uzme, sva svetska armada se sručila na njega. To je bilo u doba Buša. Sad Klinton izmišlja razloge za rat sa Jugoslavijom. Koji bi on američki predsednik bio da ne izmisli ni jedan rat, šta bi na to rekli oni koji su ga na tu funkciju doveli? Tu se krug zatvara. A gde ste vi u svemu tome. Kod nas bi na to rekli – ili je za to plaćen ili je glup. Šta god da od toga izaberete, isto Vam se hvata – ni jedno ni drugo ne opravdava.

Nastaviće se