KO JE TAMO LUD? (Odlomci iz knjige O OPANČARIMA I OPANCIMA – Drugi deo) – Nastavak 63

13 avgusta, 2014 u rubrici O opančarima i opancima

Pre neki dan je ovde u državnoj poseti bio Lukašenko, u svojstvu predsednika Belorusije i predsednika zajedničkog Vrhovnog saveta Saveza Rusije i Belorusije. Kad je polazio za Beograd, uredno je prijavio svoj let i tražio dozvolu preletanja – zna čovek red. NATO mu je javio da mu ne može garantovati bezbednost. Nije to ni komentarisao, jer to nije ni tražio. Za svaki slučaj, poveo je sa sobom i 12 „suhoja“ da ga prate – zlu ne trebalo. Čovek lepo stigao, lepo se i vratio. Neće da se zajebava sa vama.

     Posetio je i Vojnu bolnicu. Bolnicu u kojoj se leče teško povređeni u ovoj krvavoj drami koju svakodnevno priređujete, zvanoj Humanitarian Aid. Srbi, Šiptari i Albanci zajedno. Da je nekim čudom i nekome od Vaših bila potrebna pomoć i njega bismo tu lečili, Srbi poštuju pravila lekarske etike. Mi ne isporučujemo hleb i lekove samo jednoj strani. Mi to delimo sa svima kojima je potrebno.

       Lukašenko je našao vremena da sa svakim od njih ljudski popriča, i mimo svih državničkih protokola, da ih nežno i očinski pomiluje po kosi. Ne pomaže to mnogo njihovim mukama, ali leči – strašno! Sigurno ćete reći da je to sve srpska propaganda, da je bilo izrežirano. Ne pričajte gluposti. Posetu su pratili i naši i vaši fotoreporteri. Pa nije valjda Lukašenko prethodno izučavao plan rasporeda bolesnika i koga će od njih i šta da pita. Ima čovek i pametnijih poslova. Onaj ko je hteo mogao je da vidi – To whom it may concern!

       Da ste me pre ovog rata – da ovo je rat, pitali da li bih se radovao pristupanju Jugoslavije Savezu Rusije i Belorusije, sasvim sigurno bih odgovorio – ne! Pitajte me sada. Odgovor je – da! Ne zato što sam se uplašio vaših bestijalnih bombardovanja. Svašta su Srbi preživeli u svojoj jebenoj istoriji, pa zato i nema više straha u nama – to nam je postalo genetski. Zato što normalan čovek ne može više da gleda ovo što radite. Jedinu nadu polažem u to da Vi i Vaša kompanija niste Britanija, iako je trenutno predstavljate.

       Da li ste to želeli? Da li je jedan od vaših strateških ciljeva bio da Jugoslaviju predate Rusiji? Anketirajte sve Jugoslovene. Zapanjićete se odgovorima. Pa, kako se onda ostvaruju rezultati te vaše misije, bez obzira na to kako je zvali?

Nastaviće se