Lelemud

13 oktobra, 2014 u rubrici Opančarski dnevnik

       Nemam pojma šta ta reč znači. Tražio sam po enciklopedijama – domaćim i stranim, pa ništa, a valjalo bi to što pre saznati, jer to je omiljeni epitet, pored onog – skot, ološ, zločinac i sl. kojim, po važećem rejtingu, prvi srpski novinar, Dragan J. Vučićević, naziva sve one koji ne misle isto kao on, a on kao što je poznato misli isto kao i vođa – uvek. E sad, tu već nailazim na dilemu – nešto u vezi sa mudima svakako jeste, jer je on nedavno na prvoj strani svog lista “Informer” objavio da vođa ima muda, pa ne znam da li je to za one gore pomenute kompliment ili nešto drugo, tako da ću, za sada, opreza radi, Dragana J. Vučićevića poštedeti tog naziva. Dakle –  Dragan J. Vučićević (u daljem tekstu: Onaj Što Nije Lelemud, ili: OŠNL).

       Elem, OŠNL je kao što je poznato vlasnik dnevnog lista “Informer”, od nedavna glasila vladajuće stranke i prvog vladaoca lično, kao i autor kultne emisije “Teška reč” koja u udarnom terminu – nedeljom u 20h, ide na koimšijskoj televiziji “Pink”, vlasnika Željka Mitrovića, regionalnog TV maga, naročito na polju informisanja i kulture. U “Iformeru” – vikend izdanje, na strani 5, rezervisanoj za UDARNE VESTI, OŠNL ima svoju stalnu uredničku kolumnu pod nazivom DOSTA ZLOČINA. Ovog vikenda OŠNL je svoje utiske nedelje prezentirao građanstvu pod naslovom – RASIZAM.

       Već na samom početku OŠNL postavlja ključnu dilemu na koju odmah daje i odgovor – Kakve veze imaju Zorica Brunclik i Olja Bećković. Nikakve. Osim što su njih dve, takve kakve jesu, definitivno potvrda vladajućeg rasističkog koncepta koji nam je drugosrbijanska ološ-elita nametnula pre više od dve decenije.

        Sa ovom tezom se delimično i slažem – da Zorica Brunclik i Olja Bećković, jedna sa drugom nemaju nikakve veze. Sa onim drugim, ne baš! Prvo, Zorica Brunclik je crnpurasta i zna da peva, dok je Olja Bećković plavka i koliko je poznato, ne zna da peva, što po meni ne pruža dovoljno osnova za uspostavljanje rasističkog koncepta razlikovanja, bar kada je o pevanju reč. Što se tiče dalje tvrdnje da nam je taj koncept nametnula drugosrbijanska ološ-elita pre više od dve decenije, ne bih se usudio da to komentarišem jer niti znam ko bi u tom slučaju spadao u prvosrbijansku ološ-elitu, niti znam ko bi, sem autora ovog napisa, spadao u današnju ološ-elitu. Samo znam da ne znam razliku između Srbijanaca i Srba jer to nikada nisam uzimao kao kriterijum razlikovanja, pošto ljude delim po pameti, pa tako eto imam prijatelje i međ jednima i međ drugima, kao što smatram da budala ima i na jednoj i na drugoj strani, čemu je opet dokaz i ovaj napis.

       O ukusima ne vredi diskutovati, pa se ne bih upuštao u sastavljanje rang liste folkera i harmonikaša, a što se tiče “nabeđenih lelemuda” na RTS-u, koji i danas Zoricu i Kemiša drže na nekakvoj crnoj listi, ni u to ne verujem jer danas po televizijama šetaju i kurta i murta, a nisam primetio da je RTS tu neki izuzetak. Uostalom, ako se OŠNL-u ostvari negdašnja želja da postane direktor RTS-a, eto prilike da on tu nepravdu ispravi kao ne-nabeđeni lelemud. Što se  tiče Olje Bećković i njenog utiska nedelje ne verujem da će za tim biti potrebe jer evo sada imamo utisak nedelje direktno od OŠNL-a.

       U prilog gore iznete teze o neopravdanom postupanja RTS-a prema Zorici Brunclik i Kemišu, OŠNL postavlja dalje i ključno pitanje, koje zapravo daje i odgovor na iznete dileme – Izvin-te, a koji su to zločin Zorica i Kemiš počinili? Šta su to njih dvoje uradili, pa im je zabranjeno da se pojave u program RTS? Šta kažete, bili su u JUL? Šta još? Zorica je bila bliska sa Mirom Marković?! Da, i?

       Ništa, sem što je Mira Marković otišla iz zemlje pa nije stigla da odgovara o osnovanoj sumnji za svoju ulogu u brojnim zločinima koji su se u vreme JUL-a dešavali – Ivan Stambolić, Ćuruvija, Ibarska magistrala … I sad neko, samo zbog toga, ne da pevačici i harmonikašu da nastupaju na RTS-u. Zbilja nečuveno!

       …. po čemu su to, moliću lepo, njih dvoje gori od gomile pevaljki i pevača koji se svakog dana kelebeče na javnom servisu, a bili su direktno u službi Tadića, Koštunice, Dinkića i  ostsalih junaka “demokratske pljaćke Srbije”?!                                 

       Što se tiče pevaljki, pevača i drugih kelebečenja, ne mislim da je to ekskluzivno pravo RTS-a. Ima toga i po ostalim televizijama, a posebno na Pinku, gde kako je poznato često nastupa i OŠNL. Tadić i Koštunica su najobičnije političke zamlate koji su omogućili Dinkiću i mnogim drugim junacima demokratskih, nedemokratskih, patriotskih i ostalih pljački Srbije da poharaju ovu zemlju. A pokazaće se da na to nije imuna ni ova sadašnja vladajuća garnitura, jer da jeste ne bi mesecima u fiokama ležao izveštaj skupštinske komisije o zloupotrebama finansijske pomoći koja se upućuje Kosovu o čemu je izveštavao B92 u emisiji Insajder, a ćutanje o izvršenom krivičnom delu je takođe krivično delo, sem ako se pod pljačkama ne podrazumevaju samo one “demokratske”.

       No, da se vratimo na Olju (Bećković, prim. DC), kako je prisno naziva prvi srpski novinar. Slažem se sa delom navoda po kome je novi vlasnik televizije B92 odlučio da od prvog programa napravi rijaliti-profitni centar, a da ostale emisije prebaci na info-kanal – to je njegovo pravo kao vlasnika. Međutim, promena poslovne koncepcije ima i svoju cenu. Olja Bećković svoj Utisak nedelje pravi preko produkcijske grupe “Mreža” koja je registrovana firma kao i list “Informer”, na primer. Produkcijska grupa “Mreža” ima zaključen poslovni ugovor sa TV B92, čije detalje ne znamo ni mi ni OŠNL, a nije ni u redu da se time bavimo između ostalog i zbog toga što dettalji tog ugovora spadaju u domen poslovne tajne i jedne i druge ugovorne strane. Ono što se zna to je da je taj ugovor zaključen za prikazivanje “Utiska nedelje” na prvom kanalu te televizije, a ne nekog kanala koji – bar za sada, gleda broj gledalaca na nivou statističke greške, jer bi to značio i kraj ove kultne emisije koja traje duže nego što OŠNL ima godina novinarskog staža. To bi isto bilo kad bi “Informer” trebao da se prodaje samo u surduličkom okrugu. Da ne elaboriram to dalje, jer ako OŠNL to ne razume onda treba hitno da poradi na svojoj dodatnoj edukaciji jer vođa već ima dovoljno budala oko sebe pa mu novi nisu potrebni, tako da njegov sadašnji status može brzo da prestane.

       Tome u prilog ide i efektna završnica OŠNL-a koja dovoljno govori sama za sebe pa joj poseban komentar nije ni potreban – citat:

       “Drugosrbijanska, u javnosti i dalje dominantna ološ-elita, nametnula je tezu po kojoj Srbija maltene nije moguća bez Olje. A svako ko se usudi da kaže da ona poodavno, zapravo, nije nikakav novinar već samo društvenopolitički radnik koji je duže od decenije aktivno podržavao dosističke lopove, taj se ima zabraniti i proglasiti za Kemiša.  A vi? Kako ste vi?”

       Ja dobro, hvala na pitanju, pamet me još uvek služi. Za OŠNL-a nisam siguran. Da vas podsetim na jednu misao meni nepoznatog autora: – Svaka budala bi mogla da bude mudrac, ali neće – zato je budala, svaki mudrac bi mogao da bude budala, ali neće – zato je mudrac.

DC, 13.10.2014.