Na nesreću nas koji se pravom i pravosuđem profesionalno bavimo, a što je svakako važnije – i svih građana ove zemlje, radikali su se ozbiljno zaljubili u pravosuđe. Posle onog čuvenog pisma saveznog ministra za pravosuđe, g. Jokića, „Kurvi del Ponte“, evo sad imamo i „Radikalske talase“ Aleksandra Vučića, u kojima su prenosi suđenja stalni prilozi. Kako i ne bi, kad je njihov lider Šešelj stalno u ulozi tužioca ili tuženog i tamo od suda pravi bulevarsko pozorište. Međutim, ni to nije dovoljno. Narod to treba i da vidi – uživo. A narod, ko narod. Voli tragikomedije, pa se vezuje za glavne junake – bili oni klovnovi ili tragičari.

       U istoj emisiji, još jedno suđenje te vrste, ovog puta na pravom sudu – redovnom, a ne prekršajnom, samo što je sad Šešelj u ulozi tuženog. Ništa to njemu ne smeta, snalazi se on i u toj ulozi. Čas posla preokrene stvari, pa se od tuženog preobrati u tužioca. Ne tako davno, u ovoj istoj sali je žestoko isprašio i Draškovića koji ga je za nešto tužio, a on se branio tako što je – uz blagoslov suda, dokazivao da Drašković nije normalan, da je narkoman zavisnik i sl. Da li je Drašković normalan ili nije, da li je narkoman ili nije, nije na tom suđenju utvrđivano, jer to i nije bio predmet tužbe, ali ostaje činjenica da je Šešelj to javno plasirao i naravno na najbolji mogući način to i razglasio. Žalosno je što je to učinjeno uz svesrdnu pomoć suda, pa nekim budućim analitičarima ostaje da analiziraju ulogu suda u vršenju krivičnih dela.

       No, da se vratimo na ovo najnovije suđenje. Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Stevan Lilić tuži Šešelja što ga je ovaj javno optužio za plagijat. Udžbenik koji je ovaj profesor napisao je, po Šešelju, čist plagijat. Lilić smatra da mu je tako iznetom javnom tvrdnjom naneta šteta, pa tuži Šešelja za naknadu štete. Rekao bi čovek, suđenje kao i svako drugo. Utvrdiće se da li je udžbenik plagijat ili nije – naravno to će eksperti veštaci da utvrde, a ne Šešelj, pa ako nije plagijat, sud će tužiocu dosuditi odgovarajuću naknadu štete. Tako bi to trebalo da bude. Međutim, Šešelj ne misli tako. Priprema, naravno uz pomoć suda, pravi spektakl. Ambijent je uglavnom isti, samo što je scenografija mnogo bogatija. Suđenje se dešava pred prepunom najvećom salom beogradske Palate pravde, koja samo u retkim prilikama služi za te svrhe. Za ovu priliku je i svečano doterana, kako i priliči trenutku. Sala je ozvučena, osvetljenje perfektno.  „Radikalski talasi“ mogu bez problema da snimaju. Ispunjena je do poslednjeg mesta, kažu da je moglo da se uđe i na člansku kartu Radikalne stranke. Aleksandar Vučić je takođe tu – on ne propušta predstave u kojima igra njegov mentor. Šešelj je u svom poznatom razbarušenom stilu. Sudija Branka Maksimović-Micić kao iz butika, u haljini jarkožute boje sa pristojno podubljim dekolteom. Oko vrata biseri – bogati. Frizura sveža, današnja. Mora da joj je neko otkrio tajnu da to neće biti suđenje već spektakl koji će televizuja da snima. Zamerih sebi što je do sada nisam primetio, a stalno se motam po sudovima. Tužioca ne primetismo – izgleda da je i on na vreme provalio da tu i nema suđenja, pa povukao tužbu.

       Po pravilu, tu bi trebalo da bude i kraj. Tužba je povučena. Postupak se obustavlja. Tužilac će platiti sudske troškove i razumno učinjene troškove protivne strane i gotovo. Međutim, Šešelj i ostali autori scenarija se s tim ne mire. Ko će da plati propalu feštu. Sudija takođe – jer i ona je povodom ovog suđenja imala vanrednih izdataka na sebi. Dozvoljava da se suđenje nastavi. Šešelj se ne da zbuniti. U odsustvu protivnika, preuzima na sebe sve uloge. Celodnevna predstava je njegova – mikrofon je moj!  Monolozi su njegovo najjače oružje. Sudija ga ne prekida, pušta ga da priča šta hoće i koliko hoće. Prekidaju ga samo, često, njegovi prisutni vatreni obožavaoci gromkim aplauzima i skandiranjem.

       A on: „Dokazao sam da je Lilić plagijator …  Uplašio se i pobegao …. Ali, od mene neće pobeći …  Juriću ga gde stignem …  Ne može više ni da pobegne… Znate kad se psu okače konzerve o rep, njemu više nije ni moguće da beži jer nema gde da se sakrije… One konzerve i dalje zveče. E, ja sam sad Liliću okačio konzerve o rep, pa više nema kud. One konzerve će da zveče, pa ma gde pokušao da se sakrije…“

       Sudiji ne pada na pamet da ga prekida, očigledno se i njoj dopala basna o psu i konzervama. Konačno, posle žestoke igre na jedan gol, i Šešelj se naigrao – svršava. Posle burnog aplauza prisutnih, nastupa najuzbudljiviji trenutak. Sudija Branka Maksimović-Micić, u svoj svojoj veličini, stojeći, dostojanstveno proglašava pobednika – čita presudu. U sali urnebes oduševljenja.

       Jedva čekam da me neki predmet zapadne kod sudije Branke Maksimović-Micić. Ne samo da vidim da li ovako uvek izgleda. Da vidim  da li ovako uvek i sudi. Mnogo volim da serem, pa me interesuje da li će to i meni da dozvoli – ili će da me prekine.

       A što se tiče Stevana Lilića, preporučujem mu da pročita Čas anatomije Danila Kiša, pa da zasuče rukave. Nema mu druge. Imaće vremena na pretek. I onako više neće biti profesor fakulteta u ovoj zemlji – do daljeg. Uloge profesora preuzimaju Šešelji, Markovići, Babovići i slični.

Nastaviće se

* * *

Knjigu O OPANČARIMA I OPANCIMA možete poručiti i pouzećem preko e-maila: opancar39@gmail.com, po ceni od 500,00 Dinara plus postarina. Akcija traje do Sajma knjiga ili do rasprodaje ovog izdanja.

Istovremeno vas obaveštavamo da je u pripremi izdavanje nove knjige istog autora OPANČARSKA HRONIKA koja treba da se pojavi iz štampe do Sajma knjiga. Knjiga obuhvata blogove pisane na dogadjanja tokom 2013. godine.