Sudeći po napisima koji se ovih dana mogu naći u štampi, Predsednik države Tomislav Nikolić je okrenuo list i krenuo u ofanzivu protiv medija koji svojim izveštajima narušavaju ne samo njegov ugled već i ugled Predsednika države. Pre neki dan je njegov savetnik Oliver Antić izjavio da je Tomislav Nikolić izložen gorim medijskim napadima nego svi njegovi prethodnici, uključujući Slobodana Miloševića, a danas se već mogu naći i informacije da je u toj ofanzivi Predsednik nameran da jednom listu koji mu se izgleda posebno zamerio, u cilju njegove diskreditacije, čak podmeće i netačne informacije.

       Nije najbitnije ni da li je sve od ovoga gore tačno ili ne, nečega tu svakako ima, jer nije prvi put da se Predsednik žali na medije i traži neku vrstu zaštite, pa polazeći od toga da je u pitanju šef države, tome treba pokloniti i odgovarajuću pažnju.

       Pre svega Predsednik države je javna ličnost i to prva po rangu, pa se u skladu sa tim na njega – i to prevashodno, ima odnositi i sve ono što se odnosi na druge javne ličnosti, jer on svojim delanjem daje primer drugima – i pozitivan i negativan. Do sada, a evo tri godine je na vlasti, mi građani ne imadosmo priliku da čujemo nešto u šta bi se valjalo ugledati na svog Predsednika – ako sam nešto propustio, molim da mi se javi, sa zadovoljstvom ću to objaviti, a suprotnih primera, sa evidentnim posledicama – kad može Predsednik mogu i ja, je bilo podosta. A ako neko, a naročito njegovi savetnici, u to sumnjaju – i to ću objaviti, sa još većim zadovoljstvom.

       U narodu kažu – s kim si takav si, pa je sasvim sigurno da odgovornost za takav imidž Predsednika u javnosti snose i njegovi savetnici, pogotovu ako se ima u vidu da je njihovo obrazovanje – koliko je poznato, više od Predsednikovog kontroverznog obrazovanja, čega bi oni morali biti svesni i pre nas ostalih građana, pa bi u skladu sa tim morali i da se ponašaju a ne da to  zloupotrebljavaju. To naravno ne oslobađa Predsednika od odgovornosti, jer on ih je birao – čak je u slučaju Olivera Antića, to svojevremeno i drugima stavio do znanja.

       A kad sam već kod ovog pomenutog prokomentarisao bih njegovu nedavnu izjavu: „Prema Ustavu – grb, zastava, himna i predsednik Republike su zaštitni subjekti i u krivičnom pravu. Uvreda Srbije jeste uvreda jednog od ova četiri elementa ali to se ne primenjuje u praksi.“ (Blic, 14. april 2015.)

       Profesore, uz ogradu da Vas nisu dobro citirali, ja bih rekao da su grb, zastava, himna i predsednik Republike zaštićeni a ne zaštitni, ili Vi to tako i shvatate, pa se shodno tome tako i ponašate ili je pak upitanju ono po Frojdu, da nema slucajnih grešaka – znate već, učen ste čovek, teorija podsvesti. I dalje, ne bih rekao da su  grb, zastava, himna i predsednik Republike subjekti. Neki od tih pojmova su simboli – grb, zastava, himna, a neki i institucija – predsednik Republike, pa tako posmatrano tu spada ne samo Predsednik nego i svi vi ostali koji činite njegovu ekipu.

       A što se tiče subjekata, ima tu mesta i za njih, pa i po krivičnom pravu, a tu pre svega spadaju oni koji tu instituciju zloupotrbljavaju a ne oni koji o tim zloupotrebama pišu. To biste kao profesor prava morali da znate. Jedino bih se mogao složiti sa onim što ste rekli na kraju    – Uvreda Srbije jeste uvreda jednog od ova četiri elementa, mada verujem da Vi to znate i lepše da kažete, na primer – da povreda jednog od ova četiri elementa, jeste i uvreda države. A složio bih se i sa onim da se to ne primenjuje u praksi. Eto predlažem da krenemo od vas – od Predsednika Republike kao institucije. A tu spada i Tomislav Nikolić i svi vi oko njega – kao subjekti, jer institucija predsednika Republike je starija od svakoga od vas koji je činite, uključujući i samog Predsednika koji se na toj funkciji nalazi.

       Ovako kako ste Vi izjavili – ili Vas pogrešno citirali, moglo bi da stvori i zabunu – u praksi, što verujem da Vam nije bio cilj. Mogli bi ljudi pomisliti da je ličnost – kao subjekt, koja se nalazi na funkciji predsednika Republike do te mere zaštićena da može čak i da menja poredak stvari koji gore pokušah da objasnim. A nije tako ni kod nas – po Ustavu, a ni u svetu. Izuzev ako vi koji ste oko Predsednika ne mislite da mi, po običaju, treba da budemo mimo sveta. Na primer, trebali biste znati da su ne tako davno dva nemačka predsednika podnela ostavku –  Horst Keler, 2010. i Kristijan Vulf, 2012. godine. Iz razloga sličnim, ali daleko bezazlenijim od onih koji se zameraju Tomislavu Nikoliću. A pominju se čak i nekakve krivične istrage – eto tako to rade “ludi” Nemci, daleko bilo od nas! Ali, postoji i to, da ne bude zabune.

       Interesantno je da od strane Predsednika ne stiže ni naznaka da bi nešto i sa te strane trebalo da se menja pa se stiče utisak da on kreće u ofanzivu samo radi zaštite stečenih prava. Ako je tako, pokrenite inicijativu za donošenje Lex specialisa za Tomislava Nikolića i njegovu ekipu. Sad je u modi donošenje takvih zakona. Sutra bi moglo da bude kasno.

Dragiša Čolić, 16.04.2015.