(odlomci iz knjige O OPANČARIMA I OPANCIMA – Drugi deo)

       A za koga mi to u stvari ratujemo? Za vas – da biste ispitali granicu ruske tolerancije u novom svetskom poretku. Za svetsku (američku) industriju naoružanja – da bi u ovom komercijalnom vašaru demonstrirali najnovija dostignuća svojih proizvoda, da bi istrošili  postojeće zalihe raketa od kojih su mnoge blizu isteka roka upotrebe. Znate li da u poslednje vreme sve veći broj projektila ne eksplodira, da bi to, kasnije, nekome fakturisali – udruženim ratnim saveznicima, kao zajedničke troškove rata, što daje novi svetski zamah industriji naoružanja, koja, prema kineskim izvorima, već beleži povećanje stope profita od preko 10 odsto. Za koga je namenjeno onih dodatnih 15 milijardi dolara koje je nedavno odobrio Američki kongres – za potrebe neobjavljenog rata protiv Jugoslavije?

       Treba obnoviti ratne zalihe jer ovo sa Jugoslavijom je pravi biznis. A koji će tek bum nastupiti po završetku ovog prljavog rata. Zbog globalno poremećene svetske situacije navaliće kupci iz svih krajeva sveta. Čak i novi, oni do sada razumni, koji su primat davali pametnijim razvojnim programima, moraće da preispitaju svoje budžete i više para izdvajaju za kupovinu naoružanja. Time polako dolazimo do pravih razloga ovog rata, a ako se stvari tako postave, onda je lakše dati i odgovor na prisutnu dilemu – da li ste se u ovaj rat upustili zato što ste glupi ili zato što ste za to plaćeni. Ne verujem da ste glupi.

       Za koga dalje ratujemo. Za Ruse? Za njih više nego za nas. U varijanti da pobedi ona razumnija opcija, nagodiće se oni već nekako sa vama. Dobiće i malo kredita – možda će to, ako budu pametni, uložiti i u oživljavanje svoje industrije naoružanja, jer u toj grani je veliki bum u izgledu.

       Možda je najbliža pameti teza da mi u stvari ratujemo za Evropu – za spasavanje nekakvih dostignutih civilizacijskih tekovina, jer kad se Evropa probudi ništa više neće biti kao pre, a u takvom novom svetskom ustrojstvu poremećenog sistema vrednosti, pogotovu ako to zahvati sve pore življenja, neće biti zabavno živeti – bar za ogromnu većinu čovečanstva. Možda će neki budući pisci istorije Srbe zaista proglasiti za božji narod – ono što oni odavno za sebe tvrde. Za takav razlog, dok mi svakog dana padaju bombe na glavu iz ovih u proseku 700 borbenih naleta dnevno, ja imam samo jedan komentar: Fuck you very much!

* * *

       Uostalom, što da se bavimo Rusima. Hoćete li sa nama da igrate ruski rulet? Mi mrzimo tu igru, ali ako treba – igraćemo je. Bolje i to nego ovo što nam sada radite. Ima nas 12 miliona. Imate dve opcije. Jednu koju sprovodite sada – joystick igru iz vazduha. Rušite sve pred sobom, nema više razlike između civilnog i vojnog: kuće, fabrike, škole, bolnice, mostove. Napalm bombama (!) palite sve što se dā spaliti. Kasetnim (!) bombama ubijate ljude. Gađate vozove, autobuse – sa sve putnicima. Bombardujete zgradu Radio-televizije, sa ljudima koji u njoj rade – ne izveštavaju onako kako se vama dopada, šalju u svet slike o masakrima koje činite protiv civilnog stanovništva, kakve ova civilizacija nije doživela. Bombardujete kolone izbeglica, ovog puta šiptarskih, koje, shvativši da su izmanipulisane, pokušavaju da se vrate svojim kućama. Preko 75 mrtvih i mnogo povređenih! Ni oni neće više da vas slušaju. A ko vas ne sluša, zna se šta mu sleduje. Usred bela dana, u četiri borbena naleta – da ne bude greške. Bombardujete i kuće u koje su ovi mučenici pokušali da se vrate, da ne bi imali gde da se vrate. Jer ako se vrate – propade scenario. Kako ćemo onda Srbe da optužimo za to.

       Pri tom ispoljavate morbidni cinizam. Otkud mi sad pa to, nikad za to nisam čuo, ali neka, neka ostane, ne mogu trenutno ništa gore da smislim, mora da sam se mnogo napalio. Kad ste srušili pola rudarskog grada Aleksinca (to je naš Blekburn), rekli ste – greška. Niste, pri tom, rekli – žao nam je. Niste preživelima i njihovim unesrećenim porodicama izjavili saučešće. Samo hladno, vojnički – greška, a one se u ovakvim akcijama ne mogu isključiti. Važno je da je misija humanitarna – i plemenita. Uzgred, Aleksinac je udaljen jedno 400 kilometara od Kosova!

       Kada ste sutradan pogodili i zapalili zgradu Ministarstva unutrašnjih poslova, u centru Beograda, samo tridesetak metara od najvećeg porodilišta na Balkanu, rekli ste cinično – operacija je toliko precizno izvedena da bebe nisu bile ugrožene. Beograd je veliki grad, sa više od dva miliona stanovnika. U tom porodilištu se dnevno rodi više od 50 beba. Jesu li vaši bolesni umovi razmišljali koliko se majki baš u to vreme porađalo, koliko ih je spontano abortiralo, koliko se mrtvih beba rodilo te noći, ako su svi istog momenta morali, čak i sa operacionih stolova, da beže u sklonište. Akcija je precizno izvedena! Congratulation! Mogu li vaši bolesni umovi to da shvate? Može li ona debela baba u crvenoj mini suknji Medlin Olbrajt,  kažu, žensko je, bar to da shvati, ako se već ne razume u rat, koji iz nekih svojih patoloških razloga vodi protiv ovog naroda.

Nastaviće se