Nije kod nas lako naći pozitivnu temu za pisanje – onih drugih je mnogo više. Nekako se podrazumeva da je normalno biti normalan i šta o tome ima da se piše.

Čitam – Narodna poslanica Marinika Tepić, predsednica skupštinskog odbora za evropske integracije, napustila svoju dosadašnju stranku, Ligu socijaldemokrata Vojvodine, i u izbornoj kampanji podržala kandidaturu Saše Jankovića za izbor predsednika Republike!

I odmah mi se tu nametnu pitanje – ko je u toj priči normalan? Marinika Tepić, mlada obrazovana žena, već zavidne političke karijere, koja je „normalno“ mogla i dalje da sledi svog stranačkog lidera, iskusnog političkog lisca Nenada Čanka u njegovom kvazi opozicionom laviranju sa koalicijom na vlasti i time sebi obezbedi još bolju političku budućnost, koja odbija da podrži svog stranačkog lidera u njegovoj nesuvisloj kandidaturi za funkciju Predsednika države, napušta stranku i daje aktivnu podršku opozicionom kandidatu za tu istu funkciju.  Ili je možda ispao normalan Nenad Čanak, koji je u nedavnoj predsedničkoj trci uspeo da nakupi koji promil glasova preko cenzusa od 1% koji mu omogućava da zadrži lepu svotu koja se isplaćuje predsedničkim kandidatima za izbornu kampanju, koju on istini za volju nije ni vodio i uz to da preuzme lično funkciju predsednika skupštinskog odbora  za evropske integracije ostalu upražnjenu odlaskom Marinike Tepić.

Za mene dileme nema – Bravo Marinika!

Dragiša Čolić, 27.04.2017.