Svima onima koji su pravnici – nije nužno da pritom budu najbolji studenti u istoriji Pravnog fakulteta u Beogradu, dovoljno je da su bar jednom prisustvovali godišnjem sastanku pravnika na Kopaoniku, jasno je da pravo i pravda nisu isto.

Kada su u januaru mesecu, po poternici Srbije, francuske vlasti uhapsile Haradinaja, kao čoveku, po pravdi, malo je falilo da mi pozli čitajući o zverstvima Haradinaja i njegove ekipe prema Srbima i nealbanskom stanovništvu na Kosovu a sada se, po okončanju tog slučaja, kao čovek osećam razočarano, a kao pravnik, besno.

Neću o razočarenju – delim ga sa svim građanima ove napaćene zemlje, dovoljno je otvoriti bilo koje novine i tu smo svi isti.  O onom drugom – besu, je ovde reč.

Rekoh na početku da pravo i pravda nisu isto i ne može se reći da se francuske pravosudne vlasti nisu dovoljno bavile slučajem Haradinaj. Pamtimo slučajeve da su on i njegovi u nekim drugim, nama bliskim zemljama, bili oslobađani istog dana, bukvalno na telefonski poziv i naravno da je tu i politika bila u pitanju. Uvek je u takvim slučajevima ima, pa nije bilo za očekivati da će Francuzi u tom smislu biti izuzetak. Ipak, po snazi argumenata, nadao sam se. A slušajući obrazloženje odluke, proizilazi da francuske sudije do argumenata nisu ni došle. Zahtev za izručenje je odbijen iz formalnih razloga. I sad će – oni koji nisu pravnici, reći da to nije pravedno, dok će onima koji su makar „prošli pored suda“ odmah biti jasno sve o izvanrednom značaju forme u sudskom postipku u svim pravnim sistemima sveta. Proizilazi dakle da smo omašili u formi i time Francuzima – čak i pod pretpostavkom da su svih ovih meseci bili ophrvani pravdom, učinili ogromnu uslugu i dali im pravne argumente za odluku kakvu su doneli.

I sad dolazimo do razloga opravdanog besa. Da li ste primetili da je Haradinaj za sve vreme suđenja imao advokata. A da li ste u slikama koje su stizale iz Kolmara igde primetili advokata naše strane. Ja nisam. Svi oni koji se bave sudovanjem pred međunarodnim arbitražama ili pred sudovima stranih zemalja znaju da u takvim slučajevima moraš da imaš dobrog lokalnog advokata kome naš zastupnik može da bude samo asistent. Ne, nama to nije potrebno – Neli Kuburović, našoj ministarki pravde i njenom pomoćniku Čedomiru Backoviću takva pomoć nije potrebna. Oni francusko proceduralno pravo znaju bolje od Francuza i sad se svi upinju da dokažu kako čak ni u tom pogledu Francuzi nisu u pravu.

Još je ona politička zamlata Tadić uveo praksu da za ministra pravde postavlja pravno neuke ljude – Snežanu Malović, da bi se ovoj vlasti ta praksa očigledno dopala pa su je zdušno i nastavili – naipre Nikola Selaković, a sada Nela Kuburović, svi pobrojani, čak ni pripravnici, kad je realno pravosuđe a ne politika u pitanju.

A da zlo bude još veće, na scenu stupa čovek koji u ovoj zemlji sve najbolje zna – saziva vanrednu sednicu Vlade, drži zapaljive govore, čita argumente do kojih, rekoh, francuske sudije nisu ni došle, najavljuje protestne note – od Francuske i Evrope do Ujedinjenih nacija, najavljuje korake koji nalikuju prekidu diplomatskih odnosa sa Francuskom … Odlazeći Predsednik Nikolić piše protestno pismo francuskom predsedniku Olandu … Šta očekuju od tog šoua – da će Oland sad pozvati francuske sudije i očitati im bukvicu. Pa ne ide to tako. Bila bi to katastrofa i za princip nezavisnosti francuskog pravosuđa – šta god se pod tim podrazumevalo, i za njega kao političara, lično. A ako od toga nema ništa, nije li onda taj šou namenjen samo za domaću upotrebu.

Iz Evrope stiže poruka – Ulrike Lunaček, potpredsednica Saveta Evrope i izvestilac za Kosovo, traži od Federike Mogerini, visoke pretstavnice Evropske unije za spoljne poslove, da skrene pažnju Srbiji da prestane da se bavi zastarelim slučajevima … Ne znam da li je ta gospođa u pravu ili nije, koliko ja znam ratni zločini ne zastarevaju, možda postoje neki drugi razlozi – nije ni pravo tako jednostavno, treba joj odgovoriti ali ne u ovakvoj atmosferi i ne na način kako smo radili u slučaju Haradinaj, jer ako nas Evropa kroz ovaj slučaj bude posmatrala, onda se postavlja pitanje – šta mi to tamo radimo i „zašto smo krečili“. Opet će „good boys“ – Albanci, pobediti „bad boys“ – Srbe, i to na pamet, i da budem iskren – to mi smeta.

Dragiša Čolić, 28.04.2017.