Fotografija tri mlada lava – nosača naprednih kutija, koju je u nedelju 8.9.2017. postavio P. Popović, budi u meni sećanja na prethodne beogradske izbore nakon kojih je za gradonačelnika Beograda izabran Mali Dr. Siniša – mali a tako veliki po istraživanjima Krika, no ne bih ovde o njemu, jer Krik to sasvim dobro radi.

Ne bih ovde ni o mladom „bimboju“ Aleksandru Jovičiću (www.opancar.com), čijim sam se likom i delom sticajem raznoraznih okolnosti dosta bavio (videti na pomenutom sajtu – pretraživač pod Jovičić), sem što ne mogu propustiti ni ovu priliku a da ne „pozavidim“ Palilulcima koji imaju za Predsednika pravog pretstavnika elite a ne nekog koji se takvim lažno predstavlja – što su sasvim inteligentno provalili raznosači predmetnih kutija na nedavnom mitingu opozicije pod nazivom „Odbrani slobodu“ a u organizaciji „Pokreta slobodnih građana”.

Ne bih ni o onom levom nosaču kutije, jer o tom momku ne znam ništa, sem što je za pretpostaviti da i on spada u pravu elitu, čim na ovako spektakularan način učestvuje u razotkrivanju one lažne elite.

Ovde je reč o mladom naprednom lavu – Lavu Grigoriju Pajkiću, koji boljim nije mogao ni da ispadne, jer su ga takvim, po sopstvenom projektu, tata i mama i pravili – made by Nebojša Pajkić & Isidora Bjelica, a po rođenju i prepoznaali,  pa mu takvo ime i dali – Lav Grigorije Pajkić! Kako to gordo zvuči, uskliknuli su tata i mama i evo nisu se prevarili, jer mali je već na početku svoje političke karijere smislio ovaj grandiozni performans, čiji će lavovski doprinos na srpskoj političkoj sceni sasvim sigurno prepoznati elitni mediji – Informer, Pink, Hepi, studio B … i sl.

A dok rezultati tog udruženog projekta ne pristignu, nemam druge do da se pozabavim tatom i mamom kao izvođačima radova. O njima sam, već na početku pisanja, u svojoj prvoj knjizi O OPANČARIMA I OPANCIMA (Beograd, 2012), na jednom mestu, govoreći o likovima te moje knjige, napisao – pa da ne menjam:

U ovu grupu svakako spada i Isidora Bjelica, jedna od najvećih manipulatora na ovim prostorima. Ona ne samo da je dobra spisateljica, zamalo da napišem pisačica – ne znam kako se piše reč pisac u ženskom rodu, a možda mi se to i mahinalno otelo (što bi rekao Frojd, nema slučajnih grešaka), ali joj to nije dovoljno jer hoće da bude i najlepša i najbolja riba, a to potvrđuje i njen muž Nebojša, pa njih dvoje zajedno saglasno izjavljuju, da je ona najbolja riba, a on najbolji jebač na srpskoj kulturnoj sceni i šire. Njene kolumne u listovima „Kurir“, „Press“, „Pravda“, objektivno udaljavaju Srbe od Evrope, dok na drugoj strani ona te kolumne piše uglavnom u avionima dok preleće Alpe da stigne na barbecue kod princa Anžujskog (a javila mu je da stiže) – tako obično započinju te kolumne, a za takva putovanja su potrebne vize koje oni kojima piše ne mogu da dobiju. Najkraće rečeno – shit!

Tako onda a tako i sada.

Dragiša Čolić, 9.10.2017.