Sudija (tako najviše volite da vas oslovljavaju), opet ja sa Vama! Pomisliće neko da imam nešto lično protiv Vas. Ma ne, nema veze, nego sa nekim moram da konverziram. Pre neki dan, čitam Vašu izjavu povodom onog strašnog događaja u Knjaževcu. Bomba na vratima. Užas! „Bezbednost sudija mora da se digne na viši nivo.“ Slažem se! Evo ja sam Vaš ministar (kobajagi, što bi deca rekla), pozovem Vas i kažem: koleginice, meni se Vaša izjava neobično dopada i u potpunosti je podržavam. Vi ste dugo sudija – na svim pozicijama. Pripremite mi konkretan predlog za dalju proceduru, sa aspekta sudstva! Čuh nedavno, da ima 700 zaposlenih u obezbeđenju, tzv. sudska straža, ako sam dobro razumeo, nije bitna terminologija, a i ova cifra je irelevantna, ali se odmah slažem sa Vama da je to malo. E sad Vi meni recite, koliko? Na svakog sudiju po 1–2? Da svaki sudija ima pravo na nošenje revolvera? Šta konkretno! I da li mislite da to što ste predložili rešava problem?

       Znate, živeo sam dugo u Londonu. Čuli ste svakako za njihove policajce. Čuveni Bobi! Uspešni – naravno sve je relativno, ali u principu uspešni, naročito u poređenju sa  nama. Patroliraju ulicama, a ne nose revolvere! Međutim, promenilo se dosta toga i tamo. Zahvatili ih imigracioni procesi. Naročito su opasni oni hispano Amerikanci. To su oni koji žive u Srednjoj Americi, Kolumbijci i ostali. I više to nije ono – dobro jutro, komšija! Parlament otvorio raspravu o ovom problemu. Predložili da se Bobiji naoružaju, da nose revolvere. Znate li ko je bio najžešći protivnik tog predloga – policija, sami Bobiji! Znate sa kojim obrazloženjem – akcija rađa reakciju, jedno zlo rađa drugo, ako se mi naoružamo revolverima i oni će, još žešće. Ne zato što su jači od nas, već zbog straha. Strah je taj koji poteže obarač, a oni su na tome lakši i naši će životi biti ugroženi više nego sada. I uspeli su da se odbrane. Naoružane su samo posebne interventne jedinice.

       No, dobro. Ne slažete se. Englezi ko Englezi. Uvrnuti. Da se vratimo na Vaš predlog, šta rekoste, 7.000, umesto 700 i dalje, šta još?

* * *

       Da malo promenimo temu – a ima veze i sa onim prethodnim. Ovih dana je Vlada odlučila da teret krize raspodeli na sve građane,  znate ono – porez na bogate. Bogati ima da se solidarišu sa siromašnijim. Slažem se i sa tim. A znam i zbog čega je to i koja nas je muka na to naterala. Ali, da vidimo cifre. Ispalo da su oni sa 12.000 dinara bogati, pa i od njih treba uzeti zbog onih siromašnijih. Moj komšija Pera mlekadžija (radio u PKB-u, pa ga tako zovu) ima penziju 12.750 dinara i sad, kaže, treba da mu od toga nešto oduzmu. Nije razumeo koliko, pa došao mene da pita. Komšija ….

       Međutim, plaši me da moja računica nije bila dobra, nisam mu dobro izračunao. Koliko će da košta ovaj vaš najnoviji predlog. I to treba neko da plati. A šta mislite ko je više doprineo inicijalnom problemu – Pera mlekadžija ili vi, sudije, sa svojom kaznenom politikom, suđenjima u „razumnom roku“, stravičnim ciframa o zastarelosti krivičnog gonjenja, principom sudske nezavisnosti i sl. Znate li da građani, i ne samo oni (i pravna lica), sve manje pokušavaju da svoje probleme rešavaju preko suda. Kažu da se to ne isplati, a ako i dobiju presudu posle 3, 13 ili 33 godine, to ih ne interesuje. Kad će sudije da shvate da suđenje ima i svoju razumnu vremensku dimenziju. Pa ne služi suđenje ni samo sebi, ni samo vama. Šta vam znači ono – vraća se predmet Uroša Mišića na ponovno suđenje zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Pa, ceo svet je video šta se desilo. Postoje snimci. Koji su to krucijalni momenti bili da i to vraćate na ponovno suđenje – zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja! Koliko je to još godina suđenja. U međuvremenu će Uroš da poraste, možda će iskreno i da se stidi ovoga što je učinio, pa eto novih momenata i za ublažavanje kazne. Ali šta je sa svrhom kažnjavanja? Na kraju, što ste dezavuisali tog sudiju koji je sudio u prvom stepenu. Zar je potrebno i zbog toga trošiti toliko vremena. A ako ste imali nešto novo, zaista krucijalno, što to niste sami presudili – imali ste pravo na to. Nisam čitao obrazloženje, pa ne znam detalje. Možda je taj sudija zaista propustio nešto važno. Ako jeste – da li se takvi propusti negde evidentiraju i kako se to odražava na stalnost sudijske funkcije. Znam, reći ćete da postoje merila, i ja sam čuo za njih, ali do sada nisam ništa čuo o rezultatima tih merenja, odnosno o njihovoj svrsishodnosti. A ako taj sudija pojedinac što je sudio u prvom stepenu nije kriv, šta je sa većem Vrhovnog suda koje je odlučilo da se sve to sada vrati na ponovno suđenje? I to posle one fešte – javno suđenje, pred Vrhovnim sudom Srbije. Kolega Borović vas je opet pobedio. Nisam zavidan, naprotiv (pročitajte, negde napred sam nešto rekao o sebi)! Njemu svaka čast! Malo reklame i za njega. On sam ne sme – protivno kodeksu advokatske etike! Lekar sme da se reklamira da najbolje vadi desno oko – nije protivno etičkom kodeksu,  advokati ne mogu.

Nastaviće se …