Svi redom traže neka druga alternativna rešenja. Ne veruju više u svrsishodnost takvih suđenja. Da li su do vas gore doprli takvi aberi. A Društvu sudija, od svih rešenja u paketu novih pravosudnih zakona, najviše smeta opšti reizbor sudija – atak na načelo doživotnog obavljanja sudijske funkcije! I ne sumnjam u to da će im Ustavni sud dati za pravo. Tako smo napisali u Ustavu. Pa gde to ima da je neko, kao panda, doživotno zaštićen u obavljanju svog posla. Hoće li pre spominjani sudija Vučković, mislim da se tako zove, kad uskoro izađe iz zatvora (uslovni otpust, dobro vladanje i sl.) da se vrati u Vrhovni sud. Nisam primetio da mu je, kao sporedna, izrečena i mera zabrane obavljanja sudijske funkcije po odsluženju zatvorske kazne.  Koja god varijanta da bude u pitanju – da ponovo sudi, ili da do odlaska u penziju prima platu sudije Vrhovnog suda, zbog prava na doživotno obavljanje sudijske funkcije. I nemojte mi govoriti o tome da je to pravo samo relativno, jer sudije se u međuvremenu mogu i razrešiti, zbog …. O tome možemo razgovarati kad nam saopštite podatke o broju zbog toga razrešenih sudija. Ne morate ići u istoriju, recimo za zadnje četiri godine koliko ste Vi bili predsednik Vrhovnog suda.

* * *

       Daleko od toga da su samo sudije krive za ovo o čemu pišem, ali su, svakako, više krive od Pere mlekadžije. Hajde da se bar oko nečeg složimo. Makar da učestvujete u podeljenoj odgovornosti.

       Možemo se složiti i sa tim da pored vas – sudija, i drugi tako razmišljaju, što je još gore – i ponašaju se. Eto, pre neki dan čitam da su se u nekom vrtiću u Zemunu deca (ona najmanja) uhvatila za ručice i išetala u grad. Našli ih negde na autobuskoj stanici! Srećom, sve se dobro završilo. Direktorka tog vrtića objašnjava potom taj slučaj za novine – svakako da ćemo ispitati slučaj i kazniti odgovorna lica, ali treba da se zna da oni rade pod nemogućim uslovima. Eto, kapija se ne zatvara automatski, pa deca izašla. A da smo dobili pare za kapiju, a tražili smo, do toga ne bi ni došlo, pa ne bi bilo potrebe da sad ispitujemo nečiju odgovornost. Kao da su se u onoj vukojebini gde su se ona i njene vaspitačice rodile sve kapije automatski zaključavale.

       Ili drugi slučaj – ima ih bezbroj, svakodnevno. Javlja se neki Zlatiborac, preko radija. Po glasu bih rekao da je neki moj vršnjak. Eto putevi se čiste, ali do njegovog sela ništa nije očišćeno. I u njegovoj vukojebini se to čistilo odvajkada, navikō se, pa sad ne može bez toga.

       Evo u naselju „Mali hajat“, čuli ste za to naselje, malo-malo, pa bukne neka kartonska koliba, pardon stambeni objekat. A gradonačelnik hitno reaguje i šalje kontejnere, nove. Privremeno, radimo na njihovom trajnom zbrinjavanju. Trenutno oko „Arene“ nema slobodnih lokacija, a u Ovču ne žele da idu – poslom su vezani za ovo područje. Čuli su da je to sada poslovni centar Beograda. A ni oni iz Ovče neće da ih prime. Možda su i u pravu. Svakako više nego gradske vlasti Beograda. Pa, nisu im oni dozvolili da se tu nasele. Mogu li ja da odem u Pariz i podignem kartonsku kolibu na Jelisejskim poljima! Tamo mi se baš sviđa!

       RTS ne zaostaje mnogo iza B92 kad je u pitanju socijala, piči li piči – osmočlana porodica na ulici! Niko ne pita otkud oni tu. U pravu je onaj građanin što nedavno reče – idem i ja ispod „Gazele“. To mi je jedina šansa da dođem do stana. I sad da me ne biste optužili za diskriminaciju – nemam ja ama baš ništa protiv Roma. Zalažem se za apsolutnu ravnopravnost, po cenu teške robije, što bi u narodu rekli. Ali samo toliko, a ne više od toga. Ne prihvatam ono – svi su ljudi ravnopravni, a naročito neki. Očigledno, računica mog Pere mlekadžije nije tačna. Moraćemo da mu uzmemo više od šest odsto.

       Vlast otvara SOS prodavnice. Čista demagogija. Najpre im uzmu pare (onima od 12.000), pa im onda nude kiselu vodu po nižoj ceni. Sve se plašim da ti mučenici ne piju vodu sa česme, već strogo mineralnu! A ministar trgovine našao još da se slika. Seče vrpcu! Onaj isti što dokazuje da kod nas nema monopolskog ponašanja. Bože, koji debil!

Nastaviće se …