U čemu su – prema prikazu u Blicu od subote, 10. Aprila, sličnosti i razlike između ova dva čoveka. I jedan i drugi su zavredneli goleme najave na naslovnoj strani i pristojnu “minutažu” – na po dve strane, na unutrašnjim stranama lista. Ali, dok je Novak Nedić, Generalni sekretar Vlade, najavljen, a potom i opisan, kao manijak koji seksualno uznemirava, mobinguje i na svakojake druge načine spopada trudbenice po Vladi Srbije i šire – čak do njenih komisija, Stiven Sigal, je opisan u suprlativima, kao filmska legenda koja, između ostalog, “ima na desetine tužbi za seksualno uznemiravanje”.

       Što se mene tiče, Stiven Sigal će i dalje ostati moj najomiljeniji glumac u žanru “tabadžija”, ne zato što podržavam seksualno uznemiravanje kao pojavu, već zato što znam koji kriterijumi za tu vrstu predseksualne aktivnosti vladaju na Zapadu, a pošto smo mi to poglavlje na našem putu ka Evropskoj uniji izgleda već usvojili – eto njih i kod nas!

       Elem, dok sam živeo u Londonu, negde početkom devedesetih, komšija mi je bio Managing Director Golden Sax banke sa sedištem u Sitiju – filijale istoimene njujorške banke, jedne od najvećih u svetu. Oni imaju običaj da početkom božićnih praznika prirede za zaposlene good buy party – ništa posebno, gricnu nešto na čačkalicu i zuje okolo sa čašom belog vina. I, pojavi se tih dana u Daily Mailu, veliki članak, nešto kao ovaj pomenuti u Blicu – Sexual harassment in the London’s Golden Sax Bank. Pitam komšiju i on mi ispriča o čemu se radi – na partiju koji su oni uoči Božića priredili za zaposlene, prišla mu je jedna od zaposlenih službenica sa čašom u ruci i upitala ga – Gospodine direktore, kada ću ja da dobijem unapređenje? Čuo to njen kolega iz kancelarije, koji je, takođe sa čašom bio tu u blizini, pa odgovorio umesto direktora – Kad skratiš suknju! Tog momenta je pomenuta službenica odložila čašu i ne sačekavši odgovor direktora napustila party, a sutradan je direktor pored gore navedenog članka u Daily Mailu, zatekao na stolu i poruku centrale iz Njujorka s nalogom da hitno reši problem. I, kako ste rešili problem?, pitam ga – Službenica je prihvatila obeštećenje od 150.000 funti kao naknadu za pretrpljenu frustraciju nanetu joj neprimerenim seksualnim uznemiravanjem, a službenik je pristao da podnese otkaz i bez obeštećenja napusti banku.

       Pusti Engleze, da se vratimo na pisanje Blica: “L.J. (ŽRTVA): MOLIM VAS RAZUMITE ME”, NOVAK NEDIĆ – onaj što nije žrtva: “MA, TO JE SVE NAOPAKO”, PREDSEDNIK KOMISIJE (ne komisije koja je ispitivala predmetni slučaj, već komisije u kojoj žrtva radi kao sekretar), u ulozi krucijalnog svedoka, potvrđuje: “TAČNO JE DA MI SE ŽALILA PUTEM MAILA”. A u pomenutom mailu, prema pisanju Blica, L.J. navodi da je Nedić pokušao da je smeni samo zato što “nije stupila u odnose sa njim” – koje odnose, ne navodi se u članku.

       Novak Nedić, demantuje da se bilo šta od navedenog desilo: “Bože sačuvaj. To je apsolutno naopaka priča. Neko hoće da mi naškodi. Zovite je, siguran sam da će vam sve demantovati”. Nataša Latković i Lana Gardašević, novinarke Blica, autorke članka, je nisu zvale. Što da je zovu kad je predsednik Komisije već potvrdio da mu se žrtva žalila, a to je i sasvim dovoljno da se stvarna žrtva ove priče stavi na stub srama. Nikog ne interesuje da li taj nesrećnik ima porodicu – ženu i decu! I kako će oni da se osećaju kad ih sutra na poslu, u školi …. čitaoci ovakvih novina zaskoče i kažu  – vać suprug, otac, … je manijak – pisalo u novinama.

       Propustio sam da kažem i to da je na pitanje da li je žrtva podnela krivičnu prijavu protiv tog manijaka, ona odgovorila – Ne, jer ostala sam na poslu, nisam dobila otkaz! To mi dade genioznu ideju – advokati su ti čudo, kud se svega sete – Predlažem, da kad krene obećana čistka ovih par stotina hiljada miljenica i miljenika – zavisno od toga ko šta voli, po državnim službama i javnim sektorima, da oni odmah izjave da su im šefofi tražili onu stvar, što su oni, kao časni i pošteni službenici razume se odbili, te da eto sada zbog takvog seksualnog uznemiravanjua, mobinga i ko zna čega još oni preživljavaju neviđene psihičke stresove. Time će, bar većina od njh ne samo ostati na poslu, već možda dobiti i naknadu štete!

       Što se mene tiče, ja ću i dalje da navijam za Stivena Sigala, jer jebo ti sistem u kome Vučić – premoren od rešavanja nerešivih državnih problema, ne može sutra ujutru da kaže onoj nabubreloj plavki kad mu uđe u kancelariju – Jebote, što ti danas dobro izgledaš!

       Ja sam živeo u srećno vreme kad takvih seksualnih uznemiravanja nije bilo. A da je toga bilo, ja ne bih i danas, već skoro dvadeset godina, živeo u lepom i srećnom braku sa svojom sadašnjom ženom, koja mi je tako jednog dana banula u kancelariju … sada bih još uvek živeo u zatvoru.

       I, ako mi autorke ovog članka u Blicu dozvole – najgore će da dođe kad ne bude bilo nikoga da vas spopada. Od onih bradatih što su sinoć pobedili na Evrosongu – slaba vajda!

       A na kraju, da malo razvedrim stvari, evo i jednog, na neki način i autobiografskog vica – u kupeu brzog voza jedna gospođa  prekrstila noge i čita svoju knjigu. Voz se ljulja, a bogami i ona. Preko puta nje jedan gospodin čita svoje novine. Ne može da se skoncentriše – od ljuljanja! Odlaže novine. „Gospođo, mogu li nešto da vas pitam?“ „Da, gospodine! Recite.“ „Gospođo, ja bih Vas jebo!“ „I, ju!“, skoči gospođa i opali mu šamar. On, ništa. Uze svoje novine i nastavi da čita. Posle nekog vremena, gospođa, još uvek besna, obrati mu se: „Mogu li ja Vas nešto da pitam.“ „Da, gospođo, svakako!“ „Da li Vi uvek tako, kad vidite zgodnu ženu, direktno …“ „Da, gospođo! “ „Pa, onda mora da ste se u životu mnogo šamara nadobijali.“  „Jesam, gospođo, al’ sam se i najebao!“ Bila su to srećna vremena.

DC, 11.05.2014.