Ovih dana se navršilo godinu dana od spektakularnog štrajka glađu Tomislava Nikolića. Srbija ovako više ne može i ja ću štrajkovati i glađu i žeđu sve do ispunjenja mog jedinog zahteva – raspisivanje parlamentarnih izbora, govorio je Toma. Sećam se potresnih slika – Tomu, već posle nekoliko časova štrajka, sa bolnim grimasama na licu uzrokovanih glađu i žeđu, privezanog sa svih strana da im onako onemoćao usput ne ispadne, prenose iz Skupštine gde je ovaj potresni štrajk glađu započet do privatne klinike – KBC Beograd na Novom Beogradu. U zdravstveni sistem Srtbije scenaristi nemaju poverenje, a Tomin život je jedina šansa za spas Srbije. Tamo će biti okružen svojima pa nacija ne mora da brine, objašnjeno je zabrinutom narodu. Nije pritom rečeno da to velelepno zdanje – sada po njemu nazvano Tomina klinika, čijom izgradnjom je po svemu sudeći neko samo oprao pare, ni tada, a ni danas nije pušteno u rad. Ko će da brine o zdravstvenom stanju tako dragocenog nam pacijenta, da prati krizne situacije do kojih štrajk glađu a i žeđu neminovno dovodi, da mu redovno meri pritisak, privija obloge. Neće valjda Vućić i novi član Srpske Napredne Stranke, poznati advokat Vladimir Božović, bivši Generalni inspektor policije iz vremena kad je bio kod Draškovića u SPO-u, koga su tako perspektivnog Vuk i Dana vodili čak i kod Obame na molibdeni doručak, sada potresen Tominom odlukom o štrajku odlučio da po četvrti put promeni stranku, koji na smenu dežuraju kraj Tomine postelje. Njima se pripisuje i zasluga za Tomin pristanak što je odustao od štrajka žeđu – o gladi Toma nije hteo ni da čuje.

       I, jednog dana, veleobrt! Kod tome dolazi u posetu Aleksandar Vasiljevič Konuzin, ruski ambasador u Beogradu. Prvo što je uradio, naredio je da svi, sem Tome naravno, napuste prostoriju. O čemu su potom pričali, nije saopšteno, na istoriji je da to otkrije. Bilo kako bilo, posle 17 dana štrajka glađu, Toma je u interesu nacije odlučio da štrajk prekine. Onako iznuren otišao je pravo na uskršnju liturgiju u Sabornu crkvu i odstojao na nogama celu liturgiju. Mašala! Ni traga od onog Tome koga su onako iznurenog prvog dana štrajka pažljivo prebacivali u bolesničku postelju. Takav nama treba. Štrajk ga je ojačao. Po ugledu na njega sad i radnici stalno štrajkuju.

       U svakom slučaju, ispalo je dobro. Da je se, nedaj Bože, završilo tragično, ko bi danas pobedio Tadića na izborima koje je ovaj ipak raspisao – na kraju mandata. Tako je i najbolje sačuvali smo i Tomu i Borisa.

       A da se ne ogrešim o Konjuzina – premalu sam mu minutažu dao. Ovih dana čitam da je posetio i Pahomija. Gradonačelnika Vranja i ostale gradske čelnike nije hteo ni da vidi. Aleksandre, Aleksandre, sumnjiv si mi nešto!

* * *

       Dobro to je bilo pre godinu dana. A ovih dana, kažu, da je Tomislav Nikolić prepadnut od povratka Šešelja iz Haga na privremenu slobodu. Naslovi u novinama – Šešelj u petak pravo kod Tome! Znate i Toma i Vučić su do nedavno bili u Šešeljevom igrokazu glavni junaci, pa kad su valjda procenili da se ovaj neće ni vraćati iz Haga, napustili Radikale, formirali svoju partiju – Srpsku naprednu stranku, SNS, koja po javnim anketama ima solidne izglede i da pobedi na predstojećim izborima, pa sad kažu Šešelj ima nešto da im kaže. Zli jezici govore da je DS namerno sa Hagom poradio da Šešelja puste da se malo odmori – a i oni tamo od njega, da pomogne oko izbora, pa će posle opet da im ga vrate.

Nastaviće se …