Da se vratimo na kandidate za buduću vlast. Najveće šanse daju se koaliciji koju čine Srpska napredna stranka koju predvodi Nikolić Mr. (Master degree) Tomislav, Nova Srbija čiji je Predsednik Velimir Mr. Ilić i Pokret snaga Srbije, koji predvodi Karić Bogoljub, koji je već duže vremena odsutan usled bekstva iz zemlje pa se ne zna da li je i on u međuvremenu masterbirao.

       Dok je Velimir Mr. Ilić, već odavno, još od 2005. godine poznat kao magister, dotle su podaci za mladog masterbanta Tomislava Nikolića uglavnom nepoznati javnosti, koja se ovih dana uporno interesuje da sazna detalje, jer bi njegov slučaj popularno nazvan – Nikad nije kasno, mogao i drugima da posluži za primer. Naime, koliko je javnosti poznato, on je sebe na prošlim izborima za Predsednika Srbije predstavio kao studenta prava, da bi nedavno bilo obelodanjeno da je diplomirao na Fakultetu za menadžment u Novom Sadu, da bi potom i masterbirao na Fakultetu za ekonomiju i inženjerski menadžment, takođe u Novom Sadu. Možda sam nešto i pogrešio u nazivima fakulteta i njihovim programima, ali namnožili su se ti egzotični nazivi pa bi verovatno to jedino i mogli da objasne oni koji su ih pozavršavali. U svakom slučaju radi se korisnoj stvari kojom se uvećava opšte obrazovni nivo naših visokih poslenika vlasti. A što je još važnije time je Toma na najbolji mogući način pokazao svoje ogromne kapacitete, jer ako je mogao istovremeno i da vodi Naprednjake i da bude glavni opozicioni lider i da vanredno pozavršava to tamo na Fakultetu i šire, onda će sigurno moći da vodi i državu.

       Nažalost ima i suprotnih mišljenja. Poznati novosadski disident Nenad Čanak kaže da je lakše naći Mladićeve jatake nego Tomine kolege sa studija. I ne samo to. U intervjuu datom tim povodom Pressu on kaže da je Tomislav Nikolić, poznatiji kao Toma diploma, osoba velikih kontroverzi i da se tu radi o starom pravilu da u ratu ne ostavljaš za sobom svedoke.

* * *

       Sumnjam da Gospodin Nikolić zna šta su uopšte prave studije. Ko zna možda je to što tvrdi zaista i pozavršavao. Ne bi me iznenadilo i da jeste. Ali to je onda bruka i za ovu državu i za sistem obrazovanja koji to omogućava. Po meni, a prilično sam iskusan čovek, bolje je nemati ovakve diplome, nego dičiti se njima. A to me upravo i navodi na izvesnu skepsu, jer oni koji su normalno studirali, bar su to pravilo naučili.

       Mnogo su to širi problemi nego što se to na prvi pogled čini. Radi se o poremećenom sistemu vrednosti, jer ako to može tako usput da se ispozavršava i što je još gore – ako je to sve isto, što bi se neko mučio i redovno studirao. Dakle, da budem do kraja jasan – možda je Gospodin Nikolić, to što kaže zaista i ispozavršavao, što po meni uopšte ne ublažava problem o kome govorim. Naprotiv!

       Ima u praksi i gorih problema od ovih. Da li se neko još uopšte i seća kada je krenula afera „Indeks“ na Kragujevačkom Pravnom fakultetu. Profesori koji su tada bili pohapšeni, vratili su se na posao, jer – niko ne može biti oglašen krivim, dok se to pravosnažno i ne dokaže. A dokazivanje još traje i kako čujem nije se mnogo odmaklo od početka. Usudjujem se da ustvrdim da to nikada neće ni biti završeno i da će u međuvremenu doći do zastarelosti krivičnog gonjenja, jer ako na jednom pretresu učestvuje 80 advokata oni će znati kako da to privedu takvom kraju. Najmanje je za to kriv postupajući sudija u Smederevu gde im se sudi. Krivi su oni koji su organizovali način ovog suđenja. Odbrana je to očigledno mnogo ozbiljnije shvatila.

       A stvari sa tim su krenule davno. Sećam se jednog slučaja još iz 2000. godine. Požali se meni tada direktor jedne firme, da im se pravnica „otela“ i da ih maltretira, te da pomognem ako se tu šta može. Porazgovaram ja sa koleginicom i učini mi se tu nešto sumnjivo – nisu to ni znanje ni rezoni diplomiranog pravnika. Pođem do Pravnog fakulteta da se malo raspitam o njoj. Tu naiđem na zid – takve podatke ne dajemo, ti podaci su službena tajna fakulteta i sl. Rešim ja nekako te administrativne probleme i sledeći put, sa urednim punomoćjem, krenem ponovo do sekretara fakulteta. Ne može, reče on, sada već prilično jasno i odlučno. Šta ne može kažem ja i tu dođe do povišenih tonova sa obe strane. U to naiđe moj prijatelj, Dejan Popović, Dekan i reče – šta je Gile, ko te ljuti. I naloži on Sekretaru da mi to što tražim pripremi i da. Da njega nije bilo, ništa ne bih uradio. Najgore je došlo tek kasnije. Zove me telefonom Sekretar i krajnje ljubazno i pomirljivo kaže – „Kolega, Goca nam na žalost nije diplomirala. Došla je do druge godine i dalje nije mogla.“ A od svega me je najviše zapanjilo ono „Goca nam na žalost nije diplomirala“ i način na koji je to rekao, jer u pitanju su ozbiljna krivična dela – i falsifikata, a i korupcije po svemu sudeći.

       E sad, kako se to slaže sa obećanjima Predsedničkog kandidata Tomislava Nikolića, da će se on, čim dođe na vlast, žestoko obračunati sa korupcijom kao jednom od tri glavna problema koje Evropska unija ističe ka našem putu u članstvo te organizacije, nemam pojma.

Nastaviće se …