O PRAVOSUĐU I JOŠ PONEČEM (odlomci iz knjige O OPANČARIMA I OPANCIMA) – Period posle reforme pravosuđa (početak 2010.) – Nastavak 10

6 marta, 2014 u rubrici O opančarima i opancima

Šta znači izjava ministarke pravde, od 25.04.2012, koja je povodom organizovanog kriminala, kako prenose mediji, izjavila – postoji neko u državi koji ga toleriše.

       Nije tu u pitanju bilo čija izjava. U pitanju je član Vlade u čiji resor ta pitanja spadaju. Znači li to da je taj neko jači od Vlade, odnosno države, kad se nad tim saznanjem ne pale sva zvona u cilju da se on i otkrije i spreči u tom delovanju.

* * *

       Možda bi u tom smislu mogli da im pomognu i najnoviji dokumenti Evropske unije, u vezi sa tim pitanjima, pa da ne bih ja to prepričavanjem razvodnjavao, citiram: „U Rezoluciji usvojenoj krajem marta, EP poziva vlasti da osiguraju da Visoki savet sudstva deluje transparentno i nezavisno u punom vršenju svojih ovlašćenja, ali i da dosledno primenjuje kriterijume koji počivaju na zakonu.

       Osim što je pozdravio odluku Evropskog saveta, donetu 1. marta ove godine, da se Srbiji odobri status EU kandidata, Evropski parlament je u Rezoluciji od 29. marta 2012. godine izrazio i veliku zabrinutost, naročito kada je reč o sprovedenoj reformi pravosudnog sistema i borbi protiv korupcije, saznaje „Politika“. Evropski parlament tako, između ostalog, u pomenutom dokumentu „poziva srpsku vladu da pojača sve svoje napore da bi se osigurala nezavisnost i stručnost sudstva i tužilaštva, ali i u reorganizaciji pravosudnog sistema“.

       U Rezoluciji se, kako „Politika“ dalje saznaje, navodi i da su razvoj nepolitizovanog pravosuđa i podela vlasti bitni elementi u reformi pravosuđa.

       „Evropski parlament žali zbog nedostatka transparentnosti i niza nedostataka i propusta načinjenih u postupku revizije i u žalbenom postupku u vezi sa sudijama i tužiocima koji nisu reizabrani, uključujući i kršenje postupaka i standarda“, navodi se u Rezoluciji, a potom i konstatuje da bi navedeni nedostaci mogli da imaju uticaj na nezavisnost sudstva, podelu vlasti i vladavinu prava.

       U dokumentu Evropskog parlamenta dalje se navodi da nedostaci na koje je ukazano mogu da imaju posledice i na „nepristrasan tretman za sve članove pravosuđa, uključujući i one koji su razrešeni“. Zbog toga, Evropski parlament „poziva vlasti da osiguraju da Visoki savet sudstva deluje transparentno i nezavisno u punom vršenju svojih ovlašćenja, ali i da dosledno i odlučno primenjuje kriterijume koji počivaju na zakonu.“

       „Evropski parlament ukazuje na potrebu za redovnim sistemom procene rada sudija, kako bi se obezbedio kontinuirani kvalitet sudstva posle završetka revizije“, navodi se u Rezoluciji.

       Kada je reč o korupciji, Evropski parlament je pozdravio nedavno usvajanje nekoliko zakona u vezi s borbom protiv ove pošasti, a potom i ohrabrio srpske vlasti da se fokusiraju na njihovu primenu. Istovremeno je, međutim, EP izrazio zabrinutost zbog sve većeg uticaja izvršne vlasti na rad nezavisnih institucija i medija.

       „Pozicija Srbije u pogledu indeksa percepcije korupcije nije se poboljšala u poslednje tri godine, a za borbu protiv korupcije potrebna je ne deklarativna već istinska politička volja. Pozdravljamo odluku Ustavnog suda o neustavnosti održavanja više javnih funkcija kao korak ka većoj transparentnosti u javnom sektoru“, piše u dokumentu Evropskog parlamenta.

       U Rezoluciji dalje piše da isprepletani interesi političkih partija i privatnog sektora održavaju sistemsku korupciju, a posebnu zabrinutost Evropski parlament izrazio je povodom korupcije u zdravstvu.

       „Pozivamo Vladu da deluje na osnovu pokazatelja korupcije na visokom nivou i sistemske korupcije koju su identifikovali Savet za borbu protiv korupcije i Agencija za borbu protiv korupcije, kao i da ovim agencijama obezbede adekvatne finansijske i administrativne resurse. Sve to, da bi one obavljale svoj posao i dale snažniju podršku na višem nivou strategiji borbe protiv korupcije“, navodi se u Rezoluciji Evropskog parlamenta, usvojenoj 29. marta ove godine.

       Slično su, pre nekoliko dana, posle analitičke posete Srbiji izjavili i eksperti Evropskog udruženja za demokratiju i slobode, čiji će izveštaj o pravosuđu Srbije, sa predlogom mogućih rešenja, uskoro biti dostavljen domaćim i evropskim institucijama.

       A kako se dalje navodi, i ranije je bilo zabrinutosti, pa je tako Parlamentarna skupština Saveta Evrope 25. januara 2012. godine usvojila Rezoluciju o Srbiji (br. 1858), kojom je konstatovala da je naša zemlja ostvarila značajan napredak u poštovanju preuzetih obaveza. Ovom rezolucijom, međutim, izražena je zabrinutost zbog političkog uticaja Narodne skupštine i predsednika na pravosuđe, a zbog nedostataka nezavisnosti u pravosuđu naglašena je potreba da se osnaže institucije i povrati poverenje građana u sudstvo.

       Istom rezolucijom apelovano je na Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca da završe postupak reizbora sudija i tužilaca po objektivnim, nespornim, transparentnim kriterijumima, u okviru razumnog roka i u skladu s evropskim standardima. Srbija je tada pozvana da donese i primeni zakone o pravosuđu koji će biti u skladu s evropskim standardima i koji će naročito garantovati da sudije i tužioci budu imuni na politički uticaj.“

                                                                                          (Izvor: Vebsajt „Politike“, 17.4.2012)

Nastaviće se …