O PRAVOSUĐU I JOŠ PONEČEM (odlomci iz knjige O OPANČARIMA I OPANCIMA) – Period posle reforme pravosuđa (početak 2010.) – Nastavak 2

26 februara, 2014 u rubrici O opančarima i opancima

A kao ilustraciju iznesenog, dajem ključne delove kasnije donete presude u pomenutom predmetu. Pre toga, u najkraćem, reći ću o čemu se u konkretnom slučaju radi.

       Čovek (kasnije okrivljeni) je, još sredinom 2005. godine, odabrao vozilo – džip  (to je sada u modi i stvar prestiža) VW TOUREG, 3,2 V6 EUR čija je tržišna cena u to vreme bila preko 40.000 evra, sam odabrao i prodavca (isporučioca) i, kako nije imao para da to što je odabrao i plati, otišao u lizing firmu da mu ona taj posao izfinansira. Lizing firma isplaćuje isporučioca vozila i predaje ga na korišćenje pomenutom (ovde dalje nazvanom: XY), a ovaj se obavezuje da vozilo otplaćuje putem 60 lizing rata u periodu od pet godina. Isplatom poslednje rate XY postaje vlasnik vozila – čist lizing posao, definisan zaključenim ugovorom, u svemu prema propisima koji tu oblast regulišu.

       Sredinom 2006. godine, posle otplaćenih 10 lizing rata, XY nestaje sa vozilom! Svi pokušaji lizing firme da mu uđe u trag ostaju bezuspešni, nema ga na prijavljenoj adresi. U ovoj zemlji postoje propisi o prijavi prebivališta, ali se njih niko ne pridržava. „Deca“ (od 60 i više godina) su još uvek prijavljena kod tate i mame – ne smeta, možda će komunizam ponovo da se vrati, pa bi taj stan mogao njima da pripadne. Niko i ne proverava takve prijave prebivališta, a ako zatražite od policije podatke o prebivalištu određenog lica, odgovor je rutinski – prema poslednjoj prijavi prebivališta, imenovani je prijavljen na adresi… Po prijavama o lažnoj prijavi prebivališta i boravka se ne postupa, pa se postavlja pitanje čemu uopšte služe propisi o obaveznoj prijavi i evidenciji tih podataka.

       Potom lizing firma, preko instaliranog GPS sistema na kolima, pokušava da uđe u trag vozilu. Angažuje za to profesionalnu organizaciju, od koje ubrzo dobija izveštaj da je praćenjem konkretnog GPS signala ustanovljeno da je pomenuti uređaj demontiran sa vozila i instaliran u jednoj šupi na Senjaku!

       U pokušaju da pronađe XY-a, lizing firma koristi jedinu preostalu mogućnost. Početkom 2008. godine podnosi protiv njega krivičnu prijavu. Policija ga ubrzo pronalazi i, naravno, ni njima ni tužilaštvu nije bilo teško da odmah ustanove da je u pitanju ozbiljno krivično delo –krivično delo utaje, član 207 Krivičnog zakonika, „Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, prisvoji tuđu pokretnu stvar koja mu je poverena, kazniće se zatvorom …. “., a s obzirom na vrednost prisvojene stvari, u konkretnom slučaju to potpada pod stav 4, najteži oblik tog dela, gde je zaprećena kazna zatvorom od jedne do osam godina i novčana kazna.

       Počinje suđenje. Advokati, specijalisti za krivično pravo, stupaju na scenu. Suđenja se neprestano odlažu. Na pretres pristupa advokat optuženog, bez svog klijenta branjenika, ali sa urednim lekarskim opravdanjem uvek istog lekara lokalnog Doma zdravlja, u kome piše:  XY se tog dana (na sam dan suđenja) javio na lekarski pregled. Konstatovao sam blagu uznemirenost praćenu manjim povećanjem pritiska. Pacijent je napomenuo da tog dana ima zakazano suđenje i da se ne oseća sposobnim da na njemu učestvuje, pa sam odredio poštedu od …. Pa koji to čovek, pogotovu ako je učinio to što je XY učinio, na dan zakazanog suđenja ne oseća blagu uznemirenost, praćenu blagim  povećanjem krvnog  pritiska!? Lekarsko opravdanje je samo jedna od metoda za odlaganje suđenja. Uz to, u spisima predmeta nema dokaza da je optuženi primio poziv, ili optuženi je tog dana bio na službenom putu (iako se datum suđenja zna mesecima unapred) i slično.

       Sudija to bez reči prihvata i rutinski unosi u zapisnik:  Pretres se odlaže za … (obično za par meseci). Tužilac, predstavnik Državnog tužilaštva, rutinski upisuje u rokovnik datum nastavka  pretresa (predmet obično i ne nosi sa sobom, rekao bi čovek da je vidovit, te da je, eto, unapred predvideo kako će se ovo „suđenje“ završiti), diže se i odlazi pre ostalih. Odradio je još jedan predmet za taj dan. I tako to, sve dok sudija konačno nije prihvatio predlog zastupnika oštećene firme da okrivljenog na naredni pretres privede policija.

       Na sledeće suđenje optuženi je došao i bez policije, ali bez branioca – advokata, koji mu je, eto baš tog dana otkazao punomoćje, pa nije imao vremena da angažuje drugog, a bez advokata ne bi želeo da ga sud saslušava. Suđenje se ponovo odlaže.

       Na sledećem suđenju pojavljuje se drugi advokat iz tima, koji je tek tih dana dobio predmet pa nije bio u mogućnosti da pripremi odbranu.

Nastaviće se …