Jesen prolazi, a opozicija spava. I dalje se iscrpljuju u jalovim akademskim prepucavanjima. Konačno, valjda shvativši da vreme teče, uspevaju da formiraju nekakav zajednički koordinacioni odbor na nivou predsednika stranaka. I za to im je najviše vremena trebalo da se usaglase oko procedure održavanja sastanaka, mesta održavanja, ko će da predsedava i slično. Ključno pitanje je opet da li će u tome da učestvuje i SPO ili neće. Drašković bi u tome učestvovao, ali bi najbolje bilo kada bi odmah svi pristali da to bude pod njegovim vođstvom, jer oni su pojedinačno najbrojnija opoziciona partija i svi potoci treba da idu u reku, a ne obrnuto. Uostalom, poznato je da on već duže vremena ne govori sa Đinđićem, pa kako će, kad bude došao red da se sastanak održi u Demokratskoj stranci i Đinđić bude domaćin, on tamo da učestvuje, i obrnuto! Ono što on ne želi javno da kaže, to saopštava portparol njegove stranke Ivan Kovačević, koji se po popularnosti ne razlikuje mnogo od svojih kolega sa protivne strane, Ivice Dačića iz SPS-a, Ivana Markovića iz JUL-a, Džejmi Šaja i sličnih.

       Oko takvih, „kardinalno značajnih“ pitanja po budućnost opozicionog pokreta u Srbiji,  dugo su vođene rasprave. Konačno su se nekako dogovorili i taj koordinacioni odbor je počeo sa radom. Normalno, moralo je da se postavi i pitanje – šta dalje, ovo smo uspešno rešili. Okreni, obrni, posle dužih rasprava, ponovo se vraćaju na spasonosnu ideju – organizovanje novog mitinga. Naravno, ozbiljna razmatranja slede – ko će da govori na mitingu, koliko minuta ima pravo da govori, po kom redosledu, da li po azbučnom redu ili po abecedi. Značajna su to pitanja, jer ako je ćirilica u pitanju, onda je Draškovićevo D ispred Đinđićevog Đ, a ako je latinica u pitanju – onda je obrnuto. Manje je važno, ili bar štampa nije o tome kao zanimljivom izveštavala, koja je generalna ideja mitinga, šta se od tog mitinga očekuje i šta se može postići i sl., pa da se, u skladu sa tim, odrede i govornici. A njihov redosled i dužina izlaganja nametnuće se i sami, u zavisnosti od toga. Ne moraju baš svi ni da govore. Za neke je i bolje da ćute, jer nisu u pitanju oni, već auditorijum kome se obraćaju. To zna svaki organizator folk parade. Nisu smatrali da je to važno, ili nisu uspeli da se dogovore o tome. Tek, pevali su ko je šta hteo, pa je bilo i vešanja o bandere, što je režim, naravno, vešto iskoristio. Da bi sprečio oštećenja javne rasvete, zabranili su mitinge, a ako bi ih i dozvolili, tu su za svaki slučaj bili kordoni policije koji su svojski odrađivali svoj posao. Bilo kako bilo, i ideja mitinga je potrošena.

Nastaviće se

* * *

Knjigu O OPANČARIMA I OPANCIMA možete poručiti i pouzećem preko e-maila: opancar39@gmail.com, po ceni od 500,00 Dinara plus postarina. Akcija traje do Sajma knjiga ili do rasprodaje ovog izdanja.

Istovremeno vas obaveštavamo da je u pripremi izdavanje nove knjige istog autora OPANČARSKA HRONIKA koja treba da se pojavi iz štampe do Sajma knjiga. Knjiga obuhvata blogove pisane na dogadjanja tokom 2013. godine.