OBNOVA I RAZVOJ (Odlomci iz knjige O OPANČARIMA I OPANCIMA – Četvrti deo) – nastavak 5

1 oktobra, 2014 u rubrici O opančarima i opancima

       Kad je reč o opoziciji, nije tu u pitanju samo Drašković, sa svojim SPO-om. Nisu ni ostale  stranke bolje. U pitanju je privatizacija političke stranke i zloupotreba poverenja naroda koji im to poverenje ukazuje. Stiče se utisak da je opoziciji ovako lepo i, bogu hvala, samo da potraje. Zatvorili se u sebe i meditiraju. Prošao sabor, ne odlazi Milošević – iako mu je na Saboru dat rok da to obavezno učini, a ni oni, iako su zapretili da će u tom slučaju oni otići.

       Stiče se utisak da opozicija nema više ideja. Nikome ne pada na pamet da bi izlaz možda mogao biti u ozbiljnim razgovorima oko stvarne zajedničke akcije ka onome što kažu da im je zajednički cilj – pobeda na izborima i promena režima. Kasnije, kad to postignemo i zavedemo – pre svega, parlamentarni red, rešavaćemo i ostala pitanja. Zna se kako se to radi. Nije parlamentarizam od juče, pa da mi sada treba da se dogovaramo kako ćemo to da radimo – kad pobedimo. Pravićemo i međusobne koalicije, u skladu sa programima svojih stranaka. Trudićemo se, ne smeta, da biračima pokažemo da smo bolji čak i od svojih koalicionih partnera, da na narednim izborima dobijemo još više glasova. Tako nastaju ozbiljne parlamentarne stranke, jer u tome i jeste suština njihovog delovanja. Menjaćemo i vlade, dakako. Zašto se plašimo toga. Ako neko nije sposoban da organizuje vlast, oduzećemo mu mandat i poveriti onom ko to može bolje. Naravno, sve u okviru jasnih parlamentarnih pravila. Italija je valjda rekorder po broju promenjenih vlada, pa im to nije smetalo da postanu jedna od ekonomski najrazvijenijih zemalja Evrope.

       Učinilo se za momenat da do neke promene može da dođe unutar Demokratske stranke. Potpredsednik te stranke Slobodan Vuksanović, po onome što se iz dotadašnjih njegovih javnih istupanja dalo zaključiti, mlad, pametan, ambiciozan i, što je još važnije – deluje kao čovek koji uočava potrebu za suštinskim promenama u pristupu poslu kojim se bave, izazvao je Đinđića na izborni kontest za mesto predsednika stranke. Zašto da ne! Đinđić je prihvatio izazov i glatko pobedio. Nije bilo sumnji u rezultate glasanja, Vuksanović je javno priznao i čestitao Đinđiću pobedu.

       Poenta je u nečem drugom. Ne samo u okviru režima, već i u okviru opozicionih stranaka  sve su funkcije podeljene odanima. Svaka vlast, pa makar i lokalna, donosi sitnije ili krupnije lične koristi. Opozicione stranke su se zatvorile i ne dozvoljavaju čak ni svoje sopstveno širenje. Bolje da budem lider svoje sopstvene stranke, pa makar i sa minimalnim brojem članova, nego da nekontrolisano primam nove članove ili se udružujem sa drugim strankama, pa da, ne daj bože, više ne budem lider. Naravno, svi bi oni želeli da imaju što brojnije članstvo, ali članstvo u vidu gomile poslušnika, koje će, kad zakažu miting ili izađu na izbore, pozvati da glasaju za njih. U međuvremenu – voljno. Pozvaćemo vas kad budete potrebni. Takvi stavovi, kao opšta pojava,  prepreka su stvarnom udruživanju političkih stranaka i objedinjavanju njihovog delovanja.

       Nisu tu u pitanju samo SPO i Demokratska stranka koje su, kao veće, ovde pomenute. Da to ilustrujem i sopstvenim primerom. Zameraju mi poznanici i prijatelji da nema mnogo vajde od ovog mog pisanja i kritikovanja svakoga i svačega i kažu – opravdano, da bi bilo bolje da se i ja uključim u neki konkretan rad na tom planu. Razmišljam – šta da radim. Da osnivam i ja svoju stranku – ne ide. I ovako ih ima previše. Nedavno je objavljen podatak da je u Srbiji registrovana i 200-ta politička stranka. I to je jedan od većih problema. Ne može se osnivati dvesta demokratskih stranaka – svi se deklarišu da to jesu, samo zbog detalja programa. Postoji nešto što je zajedničko za demokratiju, a oko detalja ćemo razgovarati, ili, što je još korisnije, raditi kroz konkretno delovanje na njihovom usavršavanju.

       Elem, razmišljam kome da se priključim i zaključim da bi to mogla biti Socijaldemokratija. Javim se, ukratko se predstavim i oni me vrlo ljubazno pozovu na razgovor. Prime me dva potpredsednika. Ostali smo u razgovoru skoro dva sata. Valjda me ne bi toliko držali da nisam imao šta da im kažem. Međutim, kako razgovor odmiče, osetim da nešto neće izaći na dobro i odmah razjasnim svoj stav – nisam zainteresovan ni za kakvu funkciju unutar stranke, jer sam advokat, zadovoljan sam tim poslom i nemam nikakve posebne zahteve, izuzev, razume se, da aktivno učestvujem u radu stranke i pokušam da doprinesem njenom razvoju. Naravno da su se oni složili s tim, doneli su mi da popunim pristupnicu, razmenili smo telefone i rekli su da će me vrlo brzo kontaktirati. Od tada je prošlo više od godinu dana i nikad me nisu pozvali. Posle nekih mesec dana, pozovem ja njih. Bilo je i konkretnog povoda. Policija je izvršila upad u prostorije Socijaldemokratije i pohapsila one koje je tu našla. Pozovem potpredsednika i, kao član stranke, advokat, pitam da li bi trebalo da se angažujem oko toga. Potpredsednica se zahvali, ljubazno me uputi na predsednika Pravnog odbora i da mi broj njegovog mobilnog telefona. Pozovem predsednika Pravnog odbora – advokata. Hvala, kolega, ne treba, ima nas već dosta. Dobro, možda je i u pravu, pogotovu ako je shvatio da ja pretendujem da od Socijaldemokratije, kao njihov advokat, ujarim sebi neki poslić. Svaka im čast ako su samo zbog toga tamo i u takvom broju. Međutim, bi mi krivo na potpredsednicu. Ona, a i drugi potpredsednik sa kojima sam razgovarao, znaju da ja kod njih nisam došao zbog toga. Biće da ipak nisam bio dovoljno ubedljiv kad sam im rekao da od svog angažovanja, za koje se dobrovoljno prijavljujem, ne očekujem ništa.

Nastaviće se

* * *

Knjigu O OPANČARIMA I OPANCIMA možete poručiti i pouzećem preko e-maila: opancar39@gmail.com, po ceni od 500,00 Dinara plus postarina. Akcija traje do Sajma knjiga ili do rasprodaje ovog izdanja.

Istovremeno vas obaveštavamo da je u pripremi izdavanje nove knjige istog autora OPANČARSKA HRONIKA koja treba da se pojavi iz štampe do Sajma knjiga. Knjiga obuhvata blogove pisane na dogadjanja tokom 2013. godine.