Oj četnici moji mili …
20 maja, 2015 u rubrici Opančarski dnevnik
…. jeste li se umorili … Očekujem da ova poznata četnička pesma postane i njihova himna, da se obnovi tradicija bahanluka na Ravnoj Gori … brade, šubare, kokarde, redenici … ražanj … nož za pasom … i probuđenog Vuka Draškovića, kralja trgova i gora – ne pravi pitanje, da ih povede …
Gde? Protiv vlasti? Ne! Oni su istog porekla, doduše fleksibilni, u skladu sa poznatom devizom – Politika je kurva!
Nikolić, četnički vojvoda, posle propalih pokušaja njegovog desnog potencijal forte savetnika Olivera Antića da naučno dokaže doprinos četnika svetskom antifašističkom pokretu i pobedi nad fašizmom u drugom svetskom ratu i, u skladu sa tim, odgovarajućoj zastupljenosti tog nanovo probuđenog pokreta u redigovanoj istoriji Srbije – učešće na nedavno održanoj paradi specijalnog četničkog ešalona u punoj borbenoj gotovosti u čast ortodoksnog komuniste Putina koji se iz nepoznatih razloga nije složio sa tom idejom, izazvavši time revolt pomenutog Olivera koji zbog toga nije ni došao na paradu da pozdravi Putina, što je ovog, potom, kako izveštavaju svetski mediji, duboko pogodilo, tako da je Oliverov šef Tomislav Nikolić, uprkos svim unutarnjim osećanjima četničkog vojvode, morao da ode na nedavnu paradu u Moskvi i da se lično izvini Putinu i u svoje i u Oliverovo ime, što je ovaj, kako izveštavaju ravnogorski mediji s olakšanjem prihvatio srdačnom porukom – Tomo pozdravi mi Olivera!
Olivera je to duboko ganulo, pa je uz saglasnost new educated četničko-komunističkog vojvode Nikolića, preuzeo zastupanje u slučaju refabilitacije Draže Mihajlovića, sa toliko žara da tome ni Sud nije mogao da odoli, pa je konačno završena i ta sudska saga – Draža je rehabilitovan! Eventualnim uticajem na sud i donošenje presude tako visoko pozicioniranih zastupnika Nikolić-Antić, Sud se nije bavio.
Taj istorijski trenutak ne propušta ni samoproglađeni generalni zastupnik Draže Mihajlovića Vuk Drašković, koji u Blicu, već danima, odlomcima iz svoje knjige „Noć đenerala“, objavljuje svoju istinu o liku i delu te istorijski kontroverzne ličnosti: Završna reč – Partizani gde ste bili kad je počeo rat – Iskoristili ste okupaciju za revoluciju – Cilj okupatora bio je da uništi obe gerile – Staljin tražio da primim partizane … ko zna šta će na kraju da ispadne, željno čekam sledeće nastavke, možda se rat i nije završio onako kako se završio.
Moj otac nije bio komunista a bio je u partizanima, pešice je prošao bosanske gudure, preživeo pokolj na Sremskom frontu, ponekad bi samo o tome rekao koju, a nije s… ko ovaj knjiški pacov, bivši komunista, propali političar, koji o tim složenim istorijskim događajima piše u prvom licu jednine, taman kao da je i sam, rame uz rame sa Dražom, u njima učestvovao.
Rediguje istoriju a pritom i ne pominje zverstva koja su četnici činili svom sopstvenom narodu. Ignoriše pokolj u Vraniću, selu nadomak Beograda, koji je u noći između 20. i 21. decembra 1943. godine, počinio četnički prvi bataljon posavske brigade avalskog korpusa. Srbi, vernici, za praznik ne rade, a ovi veliki vernici, čiji potomci ne propuštaju ni jednu priliku da nas u to uvere, su te noći svojski radili – podeljeni u tri grupe, izvršili su pokolje u 14 kuća tog sela, samo zato što su njihove ukućane osumnjičili za veze sa partizanima. U tim kućama pobijeni su svi ukućani, osim petoro koji su slučajno preživeli. Prema zabeleženim podacima ovaj masakr je bio najmasovniji u nizu decembarskih pokolja na teritoriji koju je držao taj čuveni četnički avalski korpus. Tokom te noći u Vraniću su četnici zaklali 68 dece, žena i staraca. Među njima je bio i jednogodišnji Ljubomir, u kolevci, koji je osam puta ubodnen nožem u grudi i stomak. O tome priča jedan od onih petoro preživelih u poslednjem broju Newsweeka, izdanje za Srbiju, pa eto prilike ovom falsifikatoru istorije da i sa njim polemiše – dok još ima živih svedoka o tome. Ne verujem da će to učiniti, jer ovo je vreme falsifikata.
Vranić je nadomak Beograda, svega tridesetak kilometara daleko. Šta bi bilo da je taj čuveni avalski korpus stigao do Beograda pre partizana i Rusa – poklali bi i moju porodicu, samo zato što je moj otac u to vreme bio u partizanima i tukao se sa Nemcima.
I kome uopšte treba da se te rane otvaraju. Rehabilitovan je Draža Mihailović, mogli su to da urade i ranije – bitna povreda odredaba krivičnog postupka i tačka. A onda ostaviti istoričarima, a ne Oliveru Antiću i Vuku Draškoviću da o tim strašnim događajima kažu svoj sud.
A ovi – isti su ko oni iz LGBT pokreta, umalo ne rekoh pederi, niko ih ne dira a oni bi stalno da paradiraju.
Dragiša Čolić, 20.05.2015.