Desilo se. Ovog puta u sportu, sutra će i u drugim oblastima života. Na olimpijadi u Parizu, italijanska boksrka Karini odbila je da boksuje protiv muškarca. Izašla je na ring i već posle prvog udarca koji je primila otišla u svoj ugao i rekla – niko me ovako nikada nije udario, neću da boksujem sa muškarcem. Rekla i zaplakala.

Ispostavilo se da se alžirski bokser, o kome je ovde reč, pre nekog vremena „osetio kao žensko“, podvrgao nekoj operaciji, postao žensko i došao na olimpijadu da boksuje u ženskoj konkurenciji. Italijani su popizdeli. Oglasio se italijanski bokser, kolega bokserke Karini – Poslednjih petnaestak dana se osećam kao žensko, izazivam na meč alžirsku „bokserku“!

Oglasili se i Alžirci – Napadi na našu bokserku su bez osnova.
Francuzi su bili još kraći – U pasošu piše da je on žensko i nismo se dalje u to upuštali. Sve je po propisima.

Čudna su ta shvatanja i prerano je za njihovu primenu, jer mnogi aspekti tu još nisu dovolno istraženi. Bika možeš da uškopiš i on više neće razmišljati o oplodnji junica, a možeš i da ga upregneš da vuče kola jer on je još uvek snažniji od krava, ali to još uvek ne znaši da može da daje i mleko.

Ova tema je najmanje sportska, u skladu je sa naprednim svetskim trendovima koji dolaze sa Zapada i počinje da zahvata sve oblasti života. Priča mi kolega sa kojim sam nekada radio u spo- ljnoj trgovini. Otišao sam u A. u firmu stranog partnera i na uobičjeni način pozdravio čoveka sa kojim već duže vremena sarađujem – Haj Stefan! Uzvratio mi je – Haj, danas se osećam kao Stefani i molim vas da mi se tako obraćaate. Što ga nisi oterao u …. kažem mu. Nisi normalan, nisu to više ona stara vremena, ne znaš koliko je sada to tamo strogo. To bi bio i kraj naše dalje saraadnje. On ima pravo da se ponaša onako kako se oseća – u skladu sa propisima o rodnoj ravnopravnosti, i svi su dužni da to poštuju.

Na ovom mestu pomenuću samo nešto što sam nedavno čuo u našim raspravama na temu rodne ravnopravnosti – maloletna deca će imati pravo da se izjasne da li hoće da budu muško ili žensko a roditelji neće imati pravo da utiču na njihovu odluku. Ne znam da li će to zaživeti, ali ako je tačno, onda je to strašno. I koje su tu apsurdnosti i kontradiktornosti. Dečak koji je pobio svoje vršnjake u školi „Vladislav Ribnikar“ je krivično neodgovoran, a samostalno je u tom uzrastu odgovoran za odluku da li hoće da bude muško ili žensko.

Da se vratim na inicijalnu temu. Čitam svašta o tim svetskim trendovima i plaši me da ni mi tu ne zaostajemo mnogo. Olimpijski uspesi se posebno nagrađuju. Ne znam koliko svoje sportiste plaćaju Alžirci – čuh juče da su najizdašniji Indijci, ali ako su Alžirci napredni kao mi – zlatna medalja 200.000 eura i nacionalna penzija, malo li je, što sutra nekom Anđelku ne bi moglo da padne na pamet da se oseti kao žensko, preskoći 220 cm. i osvji zlatnu medalju. Ne bih dalje da meditiram na tu temu, ali mogućnost zloupotreba je ograomna, ne samo u sportu.

Rekoh, da ni mi ne zaostajemo u takvim tendencijama. I mi imamo Zakon o rodnoj ravnopravnosti i uvek će se naći neka „gordana čomić“ (nju je za vreme ministarskog mandata bilo zapalo da radi na prezentaciji zakona o rodnoj ravnopravnosti) – ne mora ni preletačica da bude, koja će se angažovati na donošenju takvih propisa i ponašanja u skladu sa njima. A bogu hvala ne zaostajemo ni u „anama brnabić“ koje(i) će sve to napredno objašnjavati ovom zaluđenom narodu.
Nisam pametan kuda sve to vodi. Ako se ovako nastavi neće se više znati ni ko je muško ni ko je žensko, ni dali će se humani deo živih bića, za rašliku od animalnih, razmnođavati na dodsadašnji način ili će sve to da zamene pilule, tako da će oni koji o tome odluju imati u svojim rukama punu kontrolu svetske populacije. Zavisno od situacije – ako je potrebno, pilule na akciji, ako nije, nema pilula, nestašica.

A to me podseti i na jedan vic: – Uzeo Mujo kredit od banke, kupio stan, opremio ga i pozvao Hasu na kafu. Haso se oduševio, pa kaže – joj što je ovo lepo, daj, matere ti, da ovde jednom dovedem Fatu. Mujo se opirao, na kraju je morao da pristane ali je upozorio Hasu – Pazi, vidiš da je sve novo, nemoj da napraviš neko sranje….. Sutradan, kad je Mujo došao u stan, imao je šta i da vidi … krš i lom. Pozove Hasu i besno se izviče na njega … Na kraju, šta će, upita Hasu – Dobro, ba, al’ reci mi bar kakva je Fata bila. – Ma jebeš Fatu, nije ni bila, odgovori mu Haso.

U mom selu ima jedan opančar.
Što on pravi dobre opanke !
Obuješ ih, popenješ se na soliter
i skočiš sa desetog sprata,
ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!

Dragiša Čolić, 2.8.2024.