Opančar „agencija“: I ja sam odabrao borbu

1 maja, 2024 u rubrici Opančarski dnevnik

Ovo je moj treći tekst – snažan apel svim sugrađanima da izađu na izbore zakazane za 2. jun („Svi lokalni izbori, uključujući beogradske, 2 juna – izaći na izbore ili ne? Apsolutno – Da!“ i „Kajaćemo se – Svi!“ – opancar.com).

Nikada neću razumeti argumente koje u kappanji (!) – da to je kampanja, sa toliko žara iznose pristalice bojkota. Slušam Tanasija Marinkovića, profesora Pravnog fakulteta u Beogradu, u emisiji kod Danice Vučenić, kako zapenušano iznosi razloge ne samo protiv izlaska na izbore, nego i protiv pristalica te opcije. Nemam ništa protiv tog čoveka, pošteno se borio kao član Republičke izborne koborio na izborima od 17. decembra, ne sumnjam ni sada u njegovu dobronamernost, ali duboko sumnjam u argumente koje iznosi.

Borimo se dvanaest godina za izborne uslove i bili smo na pragu pobede, kaže profesor. Naša borba će dati rezultate na jednnom od sledečih izbora, nastavlja on. Pa profesore, u tome i jeste stvar, ko može da čeka još dvanaest godina i dokle.

Koje pobede? Pa sami kažete da ne verujete čak ni u ono što vam je obećano tokom ovih pregovora o izbornim uslovima. Uzdate se u Evropu. Najviše što od Evrope možete da očekujete je ovo što je već dao ODIR – primedbe na nepravilnosti tokom prethodnih izbora i s tim u vezi rezolucija Saveta Evrope, zahhvaljujući čemu se ti pregovori o izbornim uslovima i vode.

Kad je Evropa u koju se uzdate bila za bojkot? Imali smo i do sada bojkote – od 2016. na ovamo, pa nikad od toga koristi nije bilo. Vlast se na to ne obazire – razigraju se po terenu, sami sa sobom, na jedan gol.

Imali smo nedavno posetu presedavajućeg OEBS-a (i ODIRA njihove specijalizovane organizacije za izbore) Ijana Borga, i to za vreme pregovora o izbornim uslovima, koji je na kraju posete kurtoazno pohvalio vlast i poželeo dalje uspehe u tom pravcu. Nije on ovde ni dolazio zbog izbornih uslova, već zbog Kosova. A kad je Kosovo u pitanju, Vučić je za Evropu bolji partner od Đilasa. Znaju oni dobro da Đilas ne sme da uradi ono što Evropa očekuje od nas. A ne treba sumnjati u to da Đilas prati ono što mu Evropa kaže.

Možda u tome i jeste poenta. Kako razumeti Miloša Jovanovića, predsednika novog DSS-a, koji izjavljuje da će voditi snažnu kampanju protiv onih koji izlaše na izbore. Kako razumeti centralu stranke Zajedno koja iz Šapca isključuje iz stranke predsednika svog beogradskog odbora zato što hoće na izbore, da bi potom ceo beogradski odbor u znak protesta napustio stranku i odlučio da ide na izbore. Kako raazumeti novosaadski odbor Đilasove stranke SSP, koji suprotno svojoj centrali donosi odluku da ide na izbore. Pa jesu li Đilas, Zelenović i Ponoš, pametniji od svih njih. Jasno je da je tu Đilas glavni, a da su Zelenović i Ponoš samo preostali pratioci koalicije Stop nasilju u koju smo se tako nadali.

Zašto ovi koji hoće da izađu na izbore, kako kažete, kvare dalje izglede na poboljšanje izbornih uslova i pobedu ovih koji hoće u bojkot. Zar ne može jasno i glasno da se saopšti – Idemo na izbore, ali ne odustajemo ni za pedalj od onoga što smo do sada postigli, nastavljamo dalje borbu za izborne uslove. Koja je logika da će ovi vladajući kad učvrste vlast i na ovim izborima hteti uopšte i da pregovaraju dalje o poboljšanju izbornih uslova?

Ako ste unutar koalicije Stop nasilju pristali da razgovarate o ovim pitanjima i dogovorili se da o tome glasate, koja je logika da po završetku glasanja oni koji su ostali u manjini to ne prihvate – čak bi i to moglo da se razume, nego još i da krenu u snažnu kampanju protiv većine. Duboko pozdravljam stav DS-a koji je saopštio njegov predsednik Lutovac – Bili smo u dilemi, ali kad smo videli rezultate glasanja priklonili smo se većini. I to je demokratija za koju se svi navodno zalažemo.

I na kraju ključno pitanje. Posle strašne tragedije u školi Vladislav Ribnikar, napravljena je do tada najšira koalicija – Stop nasilju. Stotine hiljada ljudi je izašlo na ulice. Da li bismo pobedili bar na beogradskim izborima da je tom narodu rečeno – idemo svi na izbore da pobedimo. Zar sumnjate u takvu pobedu! Pogotovu ako pričate da ste u Beogradu pobedili i na prethodnim izborima i da bi to i zvanično bilo da nije bilo trideset hiljada fantomskih birača. Biće ih i ovog puta, teško da to može da se spreči, ali razumno je očekivazi da će ih ovog puta biti manje, jer provaljeni su. Zašto nipodaštavate ono što je postignuto tokom dosadašnjih pregovora o izbornim uslovima – da će lokalni izbori u Beogradu biti jednovremeno sa ostalim lokalnim izborima i da u Beogradu neće moći da glasaju oni koji su u prethodnih 8-12 meseci promenili prebivalište. Malo li je to, kad ste imali viče. I umesto da se svi angažujete na tome da obezbedite što više kontrolora na biračkim mestima, vi se ponovo delite i vodite kampanju protiv onih koji hoće na izbore.

Govorim ovde o Beogradu bez ikakve želje da umanjim značaj glasanja u ostalim mestima. Ali treba reći da je Beograd, najmanje beogradski, već da smo to svi mi – pola Srbije. I protiv Milođevića je sve krenulo od Beograda.
Kako ćete posle ovoga što činite moći ponovo da se okupite u tolikom broju. Hoćete li se ikad ponovo u takvom broju okupiti, ili ćete nastaviti po starom – svaka vaška obaška.

Dragi sugrađani, ne obazirite se na stavove stranaka koje zagovaraju bojkot. Izađimo svi na izbore. Odaberite sami za koga ćete od opozicionih stranaka ovog puta glasati. Nadajmo se da ćemo posle izbora svi znati da se složimo i da ćemo zajedno postići većinu

U mom selu ima jedan opančar.
Što on pravi dobre opanke !
Obuješ ih, popenješ se na soliter
i skočiš sa desetog sprata,
ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!

Dragiša Čolić, 30.4.2024.