Opančar agencija javlja …. Dok palme njišu grane (2)

novembar 2, 2019 u rubrici Opančarski dnevnik 2017

(Zabranjeno za one koji ne govore ružne reči i mlađe od 12 godina)

Mom jučerašnjem tekstu iz serije Dok palme njišu grane … dali ste puno lepih ocena, pa nije baš mudro da ovim te ocene kvarim, ali šta ću, obećao sam nastavak, a o ocenama na kraju.

* * *

DOK PALME NJIŠU GRANE … požari u Srbiji i dalje traju, pa je otvoreno pitanje ko je brži – najavljene kiše koje su obećali metereolozi ili Iljušin, avion za gašenje požara, koji su obećali Rusi. Za sada mrtva trka i dalje traje – ne stižu ni jedni ni drugi.

Kiše, ko kiše, dođu kad ne treba i obratno, a što se tiče Iljušina i Rusa, s tim u vezi je pokrenuto i pitanje koja je uloga Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu – da li ono što im piše u sistematizaciji poslova i radnih zadataka ili ono što Amerikanci pričaju da jeste, te ako se ispostavi da je ipak ono prvo u pitanju, da li u humanitarne poslove spada i gašenje požara. Bilo kako bilo, juče je Predrag Marić, načelnik sektora za vanredne situacije, rekao da su im oni „pre četiri dana“ uputili poziv za pomoć, ali u pitanju je procedura ustanovljena sporazumom o osnivanju koja mora da se poštuje.

U međuvremenu, brojne ekipe vatrogasaca ručnim crevima prskaju periferne jezičke plamena, pokušavajući da spreče širenje požara. Imao sam i ja jedno takvo crevo u svojoj vikendici na Bukulji kojim sam zalivao tuže, mogao sam to i da im dam, ali mi niko nije tražio.

Nadam se da će Vlada(r) pitanje nabavke opreme za gašenje požara staviti na razmatranje pre donošenja eventualne odluke za slanje pomoći Kaliforniji u kojoj, kao što je poznato, takođe bukte požari. Kako vlast saopštava, para ima, nikada finansijski nismo bolje stajali, što se da zaključitii i po donacijama koje dajemo – za Kosovo, kako za one koji su ostali da tamo žive, tako i za one koji jednom mesečno iz Srbije idu tamo da prime kosovski dodatak, Republici Srpskoj za nabavku sanitaarnih vozila, podizanje spomenika pravim zaslužnicima iz Drugog svetskog rata, a ne onima koje su partizani takvum proglasili, onima iz Bujanovca – da se ne iseljavaju iz Bujanovca, Beogradu za uličnu rasvetu, novogodišnje jelke, fontane, jarbole, gondole … i slično.

Požari bukte i po vojvođanskim njvama – sezona je paljenja strnjišta, saopšteno je da sateliti NASA-e registruju na hiljade takvih požara o čemu uredno izveštavaju srpske vlasti, ali su one kako kaže ministar za poljoprivredu, Branislav Nadimović, obazrive prema ratarima – ove godine će im samo slaati opomene sa upozorenjem – znamo da ste palili, ali vas ove godine nećemo kažnjavati, što je, među nama rečeno, i razborit pristup u godini pred izbore.

DOK PALME NJIŠU GRANE … Republički javni tužilac Zagorka Dolovac, sa saradnicima, radi na daljem razvoju krivično-pravne francusko-srpske saradnje, o čemu je nedavno i odlikovana ordenom Viteza, što nije u redu, jer je ostavila Vučića da se pored svih svojih briga i poslova bavi i kvalifikacijom aktuelnih krivičnih dela, pa je ovaj tako razjasnio i slučaj Krušik – Branko Stefanović, otac ministra policije Dr Nebojše Stefanovića je pošten čovek, iz čega sledi i zaključak da on iz Krušika nije dobijao oružje po povoljnijim cenama od državne firme SDPR, o čemu je zaposleni u Krušiku, Aleksandar Obradović, obavestio medije, a status uzbunjivača nije mogao dobiti jer je o tome nije obavestio nadležne državne organe, već medije. Trebao je, dakle, da obavesti policiju, koju kao što je poznato, vodi pomenuti Dr Nebojša Stefanović, sin Branka Stefanovića, pa je stoga u specijalnoj akciji policije sprovedenoj u Krušiku, uhapšen za odavanje vojne tajne i sa radnog mesta tajno prebačen u pritvor u kome je proveo nekih dvadesetak dana, jer ni njegove kolege – zaposleni u Krušiku, nisu smeli da javnosti saopšte tu tajnu i ko zna dokle bi tamo tajno boravio da se to nije nekaako pročulo, pa su građani organizovali svakodnevne proteste ispred Centralnog zatvora u Beogradu, sve dok Apelacioni sud nije poništio odluku o pritvoru i vratio predmet Viišem sudu na ponovno odlučivanje, a ovaj sud mu je ponovo odredio meru pritvora, ali sada kućnog pritvora, jer navodno nije bio ovlašćen da tu meru i ukine.

Međutim, ovi iz NIN-a im baš ne daju mira pa su juče izašli sa novim tekstom u kome se navodi da su otkrili još dve firme koje su od Krušika dobijale povoljnije cene od SDPR-a. Navodi se i pod čijom su kontrolom te firme, no da ne otkrivam dalje ono što tamo piše – zbog vojne tajne.

* * *
E sad, ako sam vas udavio sa ovim pričama možda sam i pokvario onu jučerašnju ocenu, mada mi to nije bila želja, pa da vam o tome ispričam jedan vic: Oženio se čovek i ujutru, posle prve bračne noći, primeti da žena nešto zapisuje. „Šta to pišeš“, upita je. „Ništa, ocenjujem kakav si bio“, odgovori ona. „I, šta kažeš? Koja je ocena?“ „Trojka“, reče žena, „moraš malo više da se potrudiš.“ Čovek, sledeći put navali iz sve snage, dade sve od sebe. „Šta kažeš“, jedva uspe da prozbori. „Koja je sad oceana?“ “Pa“, reče žena, „bio si u svakom slučaju bolji, ali nije to još uvek ono pravo – jedna mršava četvorka, moraš još da radiš na sebi.“ Čovek, šta će. Krene da vežba – teretana, visinske pripreme …. Sledeći put, žena mu zadovoljno reče i pre nego što je išta pitao: „To je to. Bio si odličan – čista petica!“ Prođe neko vreme, čovek se opustio. Više ne prilazi ženi. Ona poče da se meškolji: „Dragi, hoćemo li da ponovimo onu partiju od pre desetak dana?“ A on joj odgovori: „Nisam lud da kvarim ocenu!“

Dragiša Čolić, 1.11.2019.