Opančar agencija javlja … O glupostima, lepoti i još koječemu ponešto

jun 29, 2020 u rubrici Opančarski dnevnik

Priča se da su Gordanu Čomić pre onog performans-streljanja u svrhu prelaska cenzusa na nedavno održanim izborima pitali, onako kako je red, za poslednju izjavu – Da li bi više volela da je lepa ili glupa? Glupa! Kao iz topa je odgovorila Gordana, jer lepota je prolazna.

I dobro je što je to bio samo performans jer, nedaj bože, da je to bilo, što bi deca rekla –odistinski, Gordana ne bi ni mogla da učestvuje na izborima, a onda bi ovi njeni novi partijski drugari – jedna od stotinak frakcija bivšeg DS, umislili da bi prošli cenzus od 3%.

I eto, završi se politička karijera Gordane Čomić, koja je beše zatrajala – iskusna političarka, jedna od doajena Demokratske stranke, na svim značajnim stranačkim pozicijama, pa je red da se kaže i koja reč o njoj, zapravo o dilemi šta je nju tako iskusnu, sa funkcije Generalnog sekretara DS – što je faktički funkcija izvršnog direktora stranke, nateralo da na dva meseca pred izbore menja boje stranke koja joj je omogućila da neprekidno – od 1996. Godine, bude poslanica koje republičkih, koje pokralinskih saziva (ponekad i oba istovremeno), što bogami pored solidne plate vuče i kojekakve druge beneficije.

Gordana ima svoju priču – u svojoj 62 godini, na kraju političke karijere, setila se da u Skupštini ima malo žena, pa je lansirala sopstveni projekat o obaveznoj zastupljenosti 40% žena u skupštinskim sazivima – „Kad rešite sopstvenu etičku dilemu o dve odluke Demokratske stranke, jednu o neprekidnoj borbi za politiku zastupljenosti žena, i drugu o bojkotu rada Skupštine, tako što odlučite o prvom zato što je to ispravno, onda ste rešili i sva očekivanja o drugom. Rado ću da gledam 100 žena koje će posle sledećih izbora sigurno biti u skupštinskim klupama i 40 odsto u ostalim skupštinama”.

Niko ne spori opravdanost te ideje, ali je pitanje – zar je Gordani Čomić bilo potrebno 24 godine sedenja u poslaničkim klupama da se toga seti, eto baš sad pred penziju. A bilo bi baš dobro da je sa tom idejom izgurala bar još jedan skupštinski mandat – sa skupštinskom platom, dakako, ali stranka u kojoj je provela čitav svoj politički vek – i svojim radom doprinela stanju u kojem se ta stranka sada nalazi, to ne može da joj pruži.

No da se vratim na performans streljanja – ne samo glupo, već i do zla boga drsko i bezobrazno. Posebno ona sekvenca sa pokazivanjem srednjeg prsta uz zvuke političke internacionale onog vremena. Pod tim znamenjem su streljani mnogi rodoljubi ove zemlje u borbi koja je Gordani donela 24 godine skupštinske plate. Na žalost, nije ona jedina koja je ivrgavanje te borbe odabrala za svoj glavni moto u izbornoj kampanji. Isto su prošli i oni drugi otpadnici – Sergej Trifunović, sa svojom ekipom, na primer. I to im je najbolji odgovor.

A što se tiče onog srednjeg prsta koji je Gordana onako scenografski snažno pokazala na „strljanju“, evo i ja joj, pred penziju, poklanjam ono što taj prst tako podignut znači – za uspomenu i dugo sećanje.

* * *

No, pusti Gordanu, šta ćemo u budućoj vlasti bez Rasima Ljajića. I njega je, tako je ispalo, sjebo performans – skakanje u publiku na predizbornoj seansi i to u cipelama. A poznato je da oni „njegovi“ ni u kuću ne puštaju obuvene. Eto šta može da učini dugo sedenje u Beogradu. Zameniće ga Sulejman Ugljanin, koji ako ostane pri ispoljavanju stavova koje poslednjih godina zastupa, neće baš biti po volji ovoj vlasti. A da Vučić pred njega i Zukorlića uzme i proverenog Ljajića, bilo bi premnogo.

Politički inženjering Srpske napredne stranke je tu negde omanuo. Trebao je to na jugu Srbije da ispegla Miša Vacić, sa svojom Političkom desnicom, ali ko je mogao da računa sa tim da će se i Miša Vacić u onoj dilemi sa početka ovog teksta, kao i Gordana Čomić, opredeliti za glupost – prema rezultatima glasanja u Vranju njegova stranka je listom glasala za Savez vojvođanskih Mađara, pa je tako ta stranka u mestu gde se na poslednjem popisu samo 6 građana izjasnilo kao Mađari, osvojila treće mesto i sada će zajedno sa pobedničkim strankama SNS i SPS u tom gradu formirati vlast.

U raznim teorijama koje se iznose povodom tog nenadanog događaja, preovlađuje ona po kojoj je Miša Vacić svojima dao instrukciju da zaokružuju broj 4 – što je bio broj Srpske desnice na parlamentarnom glasanju koje se isog dana dešavalo, ali je propustio da im kaže da to ne važi i za lokalne izbore, jer je pod brojem 4 na toj listi bio LSV – Savez vojvođanskih Mađara, a ovi su kao disciplinovani članovi poslušali Mišu i zaokruživali i tu btoj 4.

Bilo kako bilo, čini se da će Miša Vacić tu nešto morati da menja – na primer da promeni ruku i pređe na levicu.

Dragiša Čolić, 28.6.2020.