Bezobrazno

jul 16, 2014 u rubrici Opančarski dnevnik 2017

Paparaco list „Informer“ mi ne daje mira. Kao što obećah, htedoh da čitam dalje o „medijskoj mafiji“ pa jutros opet uzeh taj list, ali do te teme i ne stigoh. Na prvoj strani udarni naslov: STIPSE. Nadnaslov: Đokovići se baš obrukali. Podnaslovi: „Novak i Jelena nisu ostavili konobarima ni dinar bakšiša“, „Porodica Đoković na svadbu potrošila čak milion evra, a osoblje ostalo razočarano jer je tri dana radilo samo za redovne dnevnice“. Pa sve to od svog ekskluzivnog paparaca.

       Dragane J. Vučićeviću, ovog puta si ga baš preterao. I drsko i bezobrazno! Ne zato što si se drznuo da dirneš u nacionalnu svetinju Novaka Đokovića – ne verujem u nacionalne svetinje, već zato što u tako ozbiljnom listu, koji je od nedavna zavredneo da bude i glasilo Predsednika Vlade, pišeš o ozbiljnim stvarima na neozbiljan način. Institucija Novak Đoković je jedina svetla institucija koju u ovoj lepoj a upropaćenoj zemlji imamo. Gledam tenis Novaka Đokovića i nisam jedini koji kaže da je to više od igre, više od sporta … Priznajem da mi je ponekad i teško da sve to pratim. Nekoliko puta sam za vreme finala poslednjeg Wimbldona ustajao od televizora i vraćao se prekorivši sebe – a kako je tek tom mladom čoveku, samom među hiljadama uštogljenih Engleza koji su posle nedeljnog ručka došli da uživaju u ovoj gladijatorskoj borbi. Kako je njegovim roditeljima, njegovoj budućoj supruzi koja nosi njegovo dete pa zbog straha za to dete nije smela ni da dođe u arenu. A ako ponekad iz navedenih razloga i propustim poneki čin borbe, ceremoniju proglašenja pobednika ne propuštam. Ozarim se kad čujem tog mladog čoveka, koji na svim svetskim jezicima kaže ono što kaže – uvek dostojanstveno, nikad da omalovaži protivnika, a pritom i više od svih naših i zvaničnih i nezvaničnih institucija zajedno. Tad se osećam građaninom sveta, veličanstveno …. Pa ljudi moji, neki paparaco skotovi hoće i to da nam uzmu – nadam se da prepoznajete ovaj stil, da se ispogane preko svega toga i da nas vrate u svet svojih skotova.

       Pre svega, Dragane J. Vučićeviću, nedavna svadba na Svetom Stefanu je bila ozbiljan posao za svakoga ko je na bilo koji način u tom događaju učestvovao. Ne znam da li je crnogorski turizam ikada imao ozbiljniju svetsku promociju od ove – a to vredi i to treba platiti, pa taman da su onaj milion koji pominjete kao cenu svadbe oni platili Đokoviću, a ne obrnuto. Isti je slučaj i sa muzikom. Za Novaka Đokovića je takođe to bila jako ozbiljna stvar – zamislite da ga neki vaš paparaco uhvati u nekoj neozbiljnosti. Zar mislite da on koji je evo već godinama u vrhu svetskih ličnosti sporta i glamura nije mogao da od toga napravi svetski događaj i tu feštu organizuje u nekom svetski poznatom risortu, gde bi uz prodaju raznoraznih prava zaradio mnogo više od tog miliona koji je ovde potrošio. Prodao je ta prava lokalnom listu u Srbiji za 500.000 eura a taj prihod poklanja u humanitarne svrhe. Kud će bolje od toga? Što vaš list nije ponudio više pa da on dobije ta prava. A zamislite da ste vi ta prava kupili, a onda se neki paparaco iz nekih drugih novina – medijska mafija je kako kažete svuda oko nas, namerači da vam ta prava pokrade!

       No da se vratimo na konobara insajdera koji je za vašeg ekskluzivnog paparaca otkrio sve ono što napisaste na prvoj strani svog ovonedeljnog dvobroja. Šta mislite za koliko je vas ekskluzivni paparaco dobio tu priču – ne više od onoga što je nezadovoljni konobar očekivao od gostiju na svadbi. A koliko ste vi platili svog ekskluzivnog paparaca za tu priču – siguran sam mnogo više jer ekskluziva je to, a biznis je biznis i to na trojnoj relaciji: Nezadovoljni konobar – Ekskluzivni paparaco – „Informer“.

       I Novak Đoković je morao da zaključi ugovor, ali ne on lično – on u tim razgovorima nije ni učestvovao, već njegovi ovlašćeni zastupnici – agencija, advokati, ko god – u njegovo ime i za njegov račun, što bi pravnici rekli. Oni su ovlašćeni da pregovaraju o svemu, uključujući i bonus za povećane napore konobara. I ta je stavka sigurno ušla u kalkulaciju one cene od milion eura koju pominjete, s tim što naručilac usluge – Novak u ovom slučaju, to plaća a ona druga strana distribuira tu sumu svojim konobarima po svojim kriterijumima. Tu se naravno ne broji ono što konobar eventualno dobije od Bekera kad mu ovaj naruči piće. Znam da to tako ide, radio sam na takvim ugovorima. Niste valjda očekivali da Novak izigrava i starojka koji iskupi muziku, zalepi im hiljadarke na čelo, izvadi pušku i naredi penjanje na drvo. Znate to, verovatno ste to gledali u svom selu, možda i učestvovali. Ili ste možda pristalica one prakse koja se leti sreće i u najekskluzivnijim restoranima u Budvi – Rezervisete sto za večeru i pojavite se u 8 sati sa svojim gostima. Konobar širi ruke i kaže – žao mi je vaš sto još nije slobodan. A za stolom, pijani Rus drema još od ručka. Kad se konobar pojavi, on mu da još 100 eura, ovaj to hitro spakuje, dođe do vas i opet širi ruke. Takve goste, konobari vole. Niste valjda očekivali da se Nole tako otvori, jer jednom se ženi! Ozbiljne su to stvari za neozbiljne ljude i njihove listove. Elaborirajte tu temu na „Pinku“ kod Sanje Marinković kad sledeći put budete gostovali u „Magazinu in“. Tamo ćete za to sigurno naći sebi ravne sagovornike, a Novaka Đokovića nam ostavite da se i dalje njime dičimo.

DC, 14.07.2014.