Opančar agencija javlja: Orvel među nama – opet (3)

maj 17, 2020 u rubrici Opančarski dnevnik

Dame i Gospodo, nastavlja Napoleon, dozvolite mi da vam predstavim gospodina Pilkingtona, vlasnika obližnje farme sa kojim imam već prilično dugu i uspešnu saradnju – Ivice, dolazi ovamo! On dođe, ali neće da stane do mene, staje tamo na kraj – kao više voli žensko, nego muško. Dobro, to znam, zato se onako lepo i slaže sa Anom Brnabić, ali ipak … mora da je nešto ljut, moram da obratim pažnju, jer opasan je to igrač. Da nije onomad onako zajebao Borisa Tadića i došao kod nas, ne bi nas danas ovde ni bilo, što jes’. Jes’.

A lepo i peva – Ja mislio zna samo onu jednu – Mljacka, Miljacka, nikako da ga razumem kad za vreme jela to peva, ali trebali ste da ga vidite za vreme večere sa Erdoanom, kad je zapevao onu – U Stambolu na Bosforu … znam Erdoana odavno, ko braća smo, ali nikad ga nisam tako zadovoljnog video – zavalio se pa meditira, pet stotina godina u nazad, ko ono za vreme Murata … Poslao je i onog svog seiza, nisam mu zapamtio ime, da Ivici da bakšiš. Trebali ste da ga vidite kako je to Ivica iskusno smotao … A slab je na bakšiš, uvek kod podela imamo reči oko toga…

Ali brate, mnogo traži – dao sam mu Galeniku, sjebali su je, dao sam mu i NIS, nedaj bože da i to sjebu, ministarskih resora – još malo pa će i nas da preteknu, čime da nagradim ove što su ozbiljno shvatili onu moju poruku da će od aktivnosti u izbornoj kampanji zavisiti i njhov budući rejting – Vladimira Đukanovića, Mariju Obradović, Sandru Božić … Lako mi je sa Marijanom Rističevićem – kupim mu novi kaput, dam mu i u ovom sazivu poslanički mandat – sa tim automatski ide i poslanički imunitet i može da bude miran sa onim manjkom državnog žita koje smo mu dali da čuva … ako to već i nije zastarelo. Ali Ivica, taj bi mogao da mi postane problem.

A valjao mi je. Da njega nije bilo nikad ne bih upoznao ni Suzanu Vasiljević, ni njene kavalitete. Ona mi drži pod kontrolom medije, i domaće i strane, a ne zna se koji su gori. Oni tamo – nekakvi „reporteri bez granica“ objavili da u Srbiji nema medijskih sloboda, pa je navodno Srbija, na nekakvoj njihovoj listi, po medijskim slobodama 93 u svetu! A poznato je da smo mi u svemu, pa i u tome, lideri u regionu – i šire! Ne treba biti mnogo pametan, pa i u tome prepoznati rukopis Đilasa i Šolaka. Malo im je što me ovde zajebavaju, počeli su i tamo. Pozovem Suzanu da joj dam nalog da ih sredi, a ona kaaže – Šefe, ja sam tu već preduzela neke mere, videli ste Đilasa, navodno deca mu se uplašila pa plaču, a laže – šta znaju deca šta su mediji, on se uplašio, njega sam videla kako plače, a ne decu. A i tog Šolaka ću, čim nađem njegovu sliku.

Ona je u tim stvarima najveštija. Nisu tu samo ovi Đilasovi i Šolakovi u pitanju. Rekao sam joj da drži pod kontrolom i onog DJV – pitanje iz publike, mislite DJB?, ma ne oni, o njima ću posebno, onaj iz Informera, taj vam je opasan igrač, navodno me voli, a takvi su najgori – voleo je onomad i Miškovića, pa videli ste kako ga je posle, da izvinete, jebavao. A kad pomenuste onog nedojebanog Sašu iz DJB, reći ću Suzani da i na njega obrati pažnju – čuli ste ga kako je pre neki dan očitao onima iz Luksemburške televizije N1 – Ono njegovo Sram vas bilo!, pa tako nekoliko puta, na bis, nisam tačno izbrojao, ali znam da je to bilo oko 10,999 puta. Izgleda da je poslušao Anin savet – Gospodine Raduloviću vaše ludilo je uznapredovalo – Lečite se. A i Vulin je bio u pravu sa onim – Verujem u izlečenje! Reći ću Suzani, taj bi mogao da nam bude od koristi.

Vešta mi je i ona Marija Obradović, u nju sam polagao velike nade, ali stagnirala je – izgleda da je na nju loše delovao onaj izborni slogan sa prošlih izbora koji su promovisali ona i onaj Novosađanin Igor Mirović, znate ono, na bazi digitalizacije – vaša mala pica u redovima SNS-a postaje veća. Igoru, ništa, ne bi bio onaako bio debeo da ne voli picu, ali Marija … Pitam Anu, šta to treba da znači – osećam da je tu neko njeno maslo u pitanju, a ona mi kaže – Šefe, mislila sam na onu picu što se jede oralno, ali oni Đilasovi i Šolakovi to preokrenuli.

Mnogo mi obećava i ova mala Sandra Božić, ne znam gde je Suzana nju pronašla. I ona je Đilasu, čim je čula da plače navodno zbog svoje dece, očitala lekciju – a ona najbolje zna sa decom, ima ih dvoje. Dobro tu se malo zapetljala kad je ona reporterka sa Luksemburške televizije, Žaklina Tatalović, počela da joj postavlja neka glupa potpitanja, ali joj je u pomoć priskočila Marija Obradović – kod nas u stranci vlada kolegijalna solidarnost, koja je oštro zamerila toj, navodno reporterki – Zašto koleginici postavlja pitanja koja je navode na pogrešan odgovor, a ova – navodno reporterka, mrtva ‘ladna je pita – A šta vi mislite o tome? Zamislite taj bezobrazluk.

No, da se vratim na Sandru Božić. Ona nas je najmanje koštala – sva njena primanja jedva da dosežu cifru od 300.000 dinara, a šta je to današnje vreme – ni 3.000 eura, a žena ima dvoje dece.

Od novih snaga, tu bih za danas pomenuo još samo onu moju zemljakinju iz Bosne, Dariju Kisić Tepavčević. Ona više nije mala, porasla je, mnogo nam pomaže, ne samo u onom Kriznom štabu za borbu protiv korona virusa, već i u drugim stvarima, fali joj još malo veštine i to je to. Voli da se slika, pa se tu ponekad zanese. Eto pre neki dan prolazila pored Pinka, videla da se tamo nešto dešava, ušla u studio, ugledala one ludake – Čedu, Cecu i Željka, pa ko veli – važno je učestvovati, a nije imala pojma o čemu se ovi svaađaju – Ja stvarrno ne znam, o čemu vi razgovarate, rekla je kad se snašla. A da je bila veštija – ko Ceca, na primer. Ona bi se digla i otišla.

Sve su vam to ono što bi u muzici rekli – tri boje istog zvuka, i procesi sazrevanja. Udavio sam, evo doturili su mi neku cedulju, vic neki, da vam ga pročitam – Znate li koje je razlika između kurve i kurveštije? Ova druga je veštija! Uh, jebote, šta su mi ovo podmetnuli – opet Đilas i Šolak.

Dragiša Čolić, 17.5.2020.