Opančar agencija javlja – Predsednik se obratio …

maj 14, 2020 u rubrici Opančarski dnevnik

Gledam one scene ispred Skupštine Srbije – nekad Savezne Skupštine, tako smo je zvali u vreme kad nismo bili samo Srbi … i hvata me neka tuga – šta se to dešava sa nama, Srbima, kako ispoganismo sve, a nema ni nikog drugog da krivicu bacimo na mrskog neprijatelja. Srbin protiv Srbina! Dokle! Do istrebljenja. Čak ni u štrajku glađu, ne možemo da se složimo.

Nisam ni za koga od štrajkača glađu na stepeništu Skupštine Srbije – ni za onog koji se toga, kako kaže, prvi setio – nisu mu dali da govori u Skupštini o Kosovu, a potom prvi i odustao – ne reče ni da li je nekog probudio tim činom, ni da li će mu dozvoliti da govori o Kosovu. Nisam ni za onog koji je, kako kaže, to video od onog prvog, pa u svom bezizlazu zaključio da bi to mogao biti naredni politički korak, a najmanje sam za one treće koji drže SVE poluge vlasti u svojim rukama – i one koje im pripadaju i one koje su uzrpirali, pa sad, kako kažu, tužilaštvo – NJIHOVO, neće ODMAH I SAD, da reaguje na pojavu fašizma u zemlji koji se eto tako akutno ispoljio cepanjem kaputa njihovog poslaničkog kolege, od strane fašističkih hordi onog drugog štrajkača glađu, a nisu primetili da je fašizam već odavno tu među nama – ni kad su videli metalnom štanglom rascopanu glavu i krvavu košulju svog političkog protivnika, ni paljevinu njihovih kuća, ni noćno rušenje jednog beogradskog kvarta od strane nekih nefašističkih hordi …

Jednostavno, to je nedopustiva pojava i naše – nefašističke horde, kreću spontano iz svih krajeva Srbije – sa zastavama Srbuje, parolama – Aco Srbine! i slikama Ace Srbina, u obračun sa onim štrajkačem glađu – fašistom, koji sedi na stepeništu narodne Skupštine. Reporter kaže da ih je već preko dve hiljade, nove grupe nadiru, stižu vesti da ih je već preko pet hiljada, žandarmerija pokušava da zaštiti manje grupe njihovih neistomišljenika – fašista naravno, i onog gore što mirno sedi na stepeništu Skupštine, a Aca Srbin o svemu tome nema pojma – on se tu na par stotina metatra od Skupštine sprema za obraćanje naciji, koje je za večeras najavljeno…
O Bože, ima li koga da mu javi šta se ovde dešava!

Nenad Budović, prenosi objavu Brane Bajića na fejsbuku.
„Šta god ko od vas mislio o Bošku Obradoviću, meni je ova slika, koju upravo gledam na N1, strašna! Doveli su, organizovano, 2000 sendvičara ispred Skupštine da pljuju po jednom čoveku! Čuva ih policija, vojska. Demonstriraju silu, u masi arlauču, skandiraju „Aco Srbine“! Ovo je njihova pobeda! Zlo!, zlo!, zlo! Neće ovde nikada biti bolje, narode moj razjedinjeni! Beograde, slobodarski, šta bi??? Ja se definitivno iseljavam!“

* * *
I, prekida se dnevnik, emisije ostalih programa – na ekranima se pojavljuje ON, Aca Srbin, Predsednik!
I, samouvereno, predsednički – dramaturški perfektno, obraća se građanima Srbije, perfektnim govorom koji i priliči predsedniku svih građana zemlje čiji je predsednik.
I, šta ja imam protiv takvog govora – Ništa!
I, da li verujem Predsedniku? – Ne!
I, šta mu ne verujem – Ništa!
I, kako je to moguće? Moguće je! Kako? Pitajte Predsednika. Razumeće.

* * *
U međuvremenu, ona veća grupa što se odaziva na „Aco Srbine“, napušta plato ispred Skupštine. Kako neko reče – na zvonce došli, na zvonce otišli. Na stepeništu ostaje Boško Obradović, koji u svom bezizlazu, verovatno razmišlja – šta ja to radim, mogu li ovim suludim činom da probudim ove falange, a zahtevi su mi preveliki – da se odlože izbori, da se stvore ravnopravni uslovi …. pa gde to ovde može da prođe.

A nedaleko od njega, u udobnim skupštinskim stolicama, iznetim iz Skupštine, dvočlana ekipa SNS – veteran Aleksandar Martinović, za koga Predsednik nedavno reče da je jedan od najobrazovanijih ljudi u njihovim redovuma i nova snaga SNS-a – praktikantkinja Sandra Božić, o kojoj će se – sudeći po poslednjim aktivnostima, i njenom napredovanju u redovima SNS, tek čuti. Oko njih je velika grupa sekundanata u živoj diplomatskoj aktivnosti, koja – kako jvljaju izveštači, traje od 9 do 15h.

I konačno stiže očekivano – obavest od strane tužilaštva, koje čita Aleksandar Martinović. Njihov zahtev je usvojen, tužilaštvo je pokrenulo postupak protiv B.O. – onog, takođe poslanika, što sedi tu do njih – na stepeništu, a ne u skupštinskim stolicama i veće grupe takođe izgrednika, cepačaa kaputa narodnog poslanika Marijana Rističevića.

Zadatak je izvršen, Martinović je – onako gladan, odgovarao i na pitanja novinara, valjda su mu zato i odgovori bili u skladu sa stanjem uma. No, otom potom. Skupštinski restoran je tu iza leđa, ionako moramo da vratimo stolice. Praktikantkinja Božić se tom predlogu nije protivila.

A ona budala B.O. i dalje sedi na stepeništu, mada u ovom raspletu ima i za njega neke koristi – ako tužilaštvo požuri sa istragom, što je bio i zahtev protivničke strane, doći će da ga odatle pokupe, jer tužilaštvo ne radi na stepeništu. A ako mu se posreći pa ga pritom i uhapse – tamo ima bar nešto i da se jede.

Dragiša Čolić, 13.5.2020.