Predsednica Evropske komisije – najviša funkcija u EU, Ursula fon der Lajen, na svojoj turneji po zemljama Zapadnog Balkana je najpre posetila Srbiju, „lidera regiona“, kako je po dolasku izjavila. Mašala!

„Srbija je jedna od najnaprednijih zemalja u procesu pristupanja Evropskoj uniji (EU) i posvećena je provođenju reformi, posebno u oblasti vladavine prava i demokratije.“, treče Ursula.

E sad, kako se to rimuje sa Rezolucijom evropskog parlamenta o izborima u Srbiji iz februara ove godine po kojoj su poslednji izbori u Srbiji bili neregularni i da se traži međunarodna istraga i zamrzavanje sredstava EU prema Srbiji, to visoka gošća nije objasnila, a ja kontam da se vladavina prava i demokratija u praksi najočitije vide baš prilikom izbora.

I sad nas je gospođa fon der Lajen bacila u dilemu – koje smo mi to kardinalne, a pozitivne procese, u tako kratkom periodu ostvarili, a da ih nismo ni primetili, niti smo o tom do njene posete bili obavešteni, i da li se, ako je to tako, srpska opozicija neopravdalo ljuti na one iz vlasti kad joj svašta zamera.

A kad pomenuh opoziciju, nema sumnje da će sad vlast te Ursuline komplimente snažno eksploatisati – već mogu da zamislim Ana Brnabić kako seiri nad tim, snažno pomognuta orkestriranom kampanjom provladinih medija, te da je to jedan od najtežih udaraca koji joj je nanet. I to od Evropske unije, bastiona demokratije, neupitne pratilje Amerike, čuvara demokratije u svetu, radi čega se, navodno, većina ratova u svetu i vodi.

I nije to sve što nam je Ursula fon der Lajen otkrila. Srbija se ubrzano kreće ka Evropskoj uniji, proces pregovora napreduje, do kraja godine se očekuje otvaranje novih klastera … A kad bi ti pregovori mgli biti i okončani i kad bi mi to mogli da postanemo „Evropljani“, to ne saznadosmo – to spada u „lepotu pregovaranja“, kako gospođa reče. Ništa od lepote kakva se svojevremeno desila sa Bugarskom i Rumunijom, sutra verovatno i sa Ukrajinom – ako išta od nje i ostane posle ovog rata sa Rusijom, koji po tumačenju Zapada Ukrajina mora da dobije.

A onda je gospođa fon Lajen, prešla na stvar:

„Kada govorimo o projektu o kritičnim sirovinama možete biti sigurni da čemo poštovati i očuvati vašu prelepu prirodu i da ćemo slušati i sarađivati sa lokalnim zajednicama.“

Biće primenjene sve mere zaštite životne sredine, ravne onima koje se primenjuju u zemljama Evropske unije, mada ne reče a gde se to u Evropi već kopa litijum, pardon „kritične sirovine“ i gde se takve mere zaštite već primenjuju, ili tek treba da budu pronađene, pa će se u međuvremenu početi sa Srbijom.

Doduše, gospođa je bila oprezna pa nije upotrebila proskribovanu reč litijum, kao i njen prethodnik i zemljak Olaf Šolc sa kojim je u julu postignut sporazum o razumevanju u saradnji o mineralnim sirovinama, a da se „Vlasi ne sete“ Vučić je pojasnio da za vreme razgovora nije bilo reči o litijumu – Tek ću večeras za večerom da gnjavim Ursulu o litijumu, iz čega se da zaključiti da Evropsku unija, koju Ursula fon der Lajen zvanično zastupa, litijum i ne interesuje, pa ćemo morati da ih za to i nagovaramo.

Potom se iz mase prisutnih novinara navodno začulo ono poznato – nećete kopati. Kažem navodno, jer ima tvrdnji da se to nije ni desilo, ali poznato je da naš predsednik sve najbolje i vidi i čuje, pa mu je i verovati, a i zašto bi, ako se to nije ni desilo, on potom morao da pomenutom disidentu održi lekciju moralno vaspitne prirode – Čuo sam šta ste rekli, a znam i ko ste i odakle ste, u pitanju je nevaspitanje …, što je na prisutnu gošću delovalo kao praktična demonstracija posvećenosti demokratiji o čemu nam je ona u prethodnom obraćanju odala posebno priznanje.

Gospođa fon der Lajen nas je obavestila i o tome da je Srbija – već!? „postala lider u oblasti električnih vozila, koju je opisala kao „industriju sutrašnjice“:

„Tu smo da vas podržimo na svakom koraku. Procenjujemo da će naše veliko partnerstvo u oblasti kritičnih sirovina doneti 20.000 radnih mesta Srbiji i šest milijardi evra bruto domaćem proizvodu Srbije. To će ostati u Srbiji i doneće korist svima u zemlji“, reče Ursula.

20.000 radnih mesta u Srbiji deluje impresivno, šest milijardi evra bruto domaćem proizvodu, još impresivnije, ali se postavlja pitanje gde ćemo toliku radnu snagu da nađemo, jer koliko je poznato mi smo rekordno smanjili broj nezaposlenih, tako da već uvozimo radnu snagu iz Indije, Filipina i drugih egzotičnih zemalja, jer rnaši poodlaziše u zemlju Ursule fon der Lajen i druge zemlje Evropske unije – neće da čekaju da i Srbija tamo jednog dana stigne.

Bilo kako bilo, podatak od 20.000 zaposlenih koji nam je Ursula saopštila, kazuje mnogo o projektu litijuma. U pitanju je projekat rudnika koji će zahvatiti ogromnu površinu – ne samo Gornju Nedeljicu, čiji se meštani najviše bune, već i mnogo šire regije – od “ponrdeljka do nedelje”

Da se ne lažemo, mnoge stvari su izašle na videlo, posle ove visoke posete. Tašno je da je u pitanju projekat Zelena Evropa, ali da bi Evropa zaista i pozelenila, trebaju joj električni a ni ovi automobili koji zagašuju životnu sredinu. A elrektrični automobili ne mogu bez baterija kojih nema bez litijuma. Na našu “sreću” otkriveno je da litijuma ima u Srbiji i Srbija će zarad svoje “svelte” industrijske sutrašnjice biti pretvorena u evropsko rudište. Tada će nas, bez sumnje, primiti i u Evropu, jer mi smo tada njihovi. Tu pamet ovog autora prestaje. Na nama je da odlučimo.

Toliko o “šargarepi”. A što se tiče štapa i to nam je Ursula fon der Lajen istovremeno demonstrirala. Čuvši da se premijer Srbije Miloš Vučević sastao sa ruskim ministrom za ekonomski razvoj, odbila je da se sastane sa njim, kako je bilo planirano, što se u svetu diplomatije smatra skandalom parekselans. A bilo je puno razloga da se takav sastanak sa Rusima održi. Na primer, u martu ističe važnost postojećeg gasnog sporazuma sa Rusijom, a nama nije sve jedno ni da li će se taj sporazum obnoviti i pod kojim uslovima. Miloš Vučević je je prvi izvršni zvaničnik Srbije, a on je sada posle ovog incidenta u daljim kontaktima sa Evropskom unijom postao persona non grata. Kako će se to odraziti na svelte perspective u saradnji sa EU koje su se ovom posetom ukazale, ostaje da se vidi.

Šteta što se nisu sastali, možda bi bilo reči i o poplavi novopostavljenih visokih evropsiih zvaničnika Estonske državnosti, dobrano u poslovima koji se na Srbiju odnose, ovih dana i iz Hrvatske – a sva ta postavljenja bez Ursule fo der Lajen nisu mogla da budu učinjena, a poznat je bekgraund pomenutih zemalja u odnosu na Srbiju. To se jednostavno ne radi – prst u oko pregovaraču do koga vam je zaista stalo se ne gura. Iz toga se može izvući samo jedna dalja pregovaračka strategija – ako nećete šargarepu, mi ćemo vas štapom.

U mom selu ima jedan opančar.
Što on pravi dobre opanke !
Obuješ ih, popenješ se na soliter
i skočiš sa desetog sprata,
ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!

Dragiša Čolić, 28.10.2024.