Opančar „ agencija“: Povratak Njegoša – na čarapama

Za pristalice znak raspoznavanja – desna (za levake može i leva) noga prekrštena preko one druge u fulu sve do gležnja, nogavica blago povučena da bi se Njegoš dobro video i tako izbegli mogući nesporazumi na bazi identiteta. Za ženski deo populacije nije preporučljivo tako visoko podignuta noga – zbog rodne neravnopravnosti. Radi se na izmeni zakona kako bi se i taj problem premostio.

U ulozi manekena, demonstratora, je Ognjen Kočević, poznat kao supervizor u SNS kol centru u kome su na decembarskim izborima vršene kupovine glasova sa isplatama u kešu o čemu je CINS – Centar za istraživačko novinarstvo Srbije, slikom, rečju i video zapisom opširno izveštavao. Naravno to je demantovano sa najvišeg državnog nivoa po principu – valjda ne verujete više svojim očima nego meni.

Elem, došlo vreme da se uspešno obavljen posao nagradi, ali CINS ne zaboravlja ono prethodno pa piše: „Supervizora SNS kol centra Vlada postavila u Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja – Za članove Upravnog odbora Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, Vlada Srbije je prethodnih godina pored zaposlenih u Zavodu imenovala univerzitetske i profesore srednjih škola. Ove godine je napravila izuzetak i imenovala nekog ko ne dolazi iz obrazovnih institucija. Reč je o predstavniku organizacije u kojoj su isplaćivani honorari angažovanima u SNS kol centru“.

Čuj „predstavnika“, narzornika – onog koji je nadziravao rad pomenutog SNS kol centra, pa se logično da pretpostaviti da će on sada, budući da ne dolazi iz obrazovne struke, raditi ono što zna – nadziravati ostala četiri člana Upravnog odbora kako oni obavljaju svoj posao, a to je u ovo napredno inovativno vreme – rodna ravnopravnost, novo tumačenje istorije, sistem vrednosti … te s tim u vezi i sistem obrazovanja u koji sve to treba inkorporisati i najvažnije.

Prema dodsadašnjoj praksi u Upravni odbor ove institucije su pored predstavnika zaposlenih birani i predstavnici iz oblasti obrazovanja – univerzitetskog i srednjoškolskog. Ovog puta nema predstavnika srednjoškolskog obrazovanja. Od ukupno pet članova dva su predstavnici zaposlenih, jedan je profesor Medicinslog fakulteta iz Beograda, jedan profesor Ekonomskog fakulteta u Nišu i peti je pomenuti Ognjen Koćević.

Ni autor ovog teksta nije iz obrazovne struke ali mu se nekako čini da bi predsetavnik srednjoškolskog obrazovanja u toj ekipi bio važniji i od predstavnika univerziteta, jer u sferi obrazovanja deca se oblikuju u programima obavezne nastave, a to je srednje obrazovanje. Učenik tog uzrasta nije u poziciji da bira, on mora da uči ono što je programom propisano. Univerzitet je već nešto drugo. Tu postoji mogućnost izbora – neću da studiram to, hoću ovo. A i programi – posebno u prirodnim naukama, nisu podložni tolikim promenama, kako iz ideoloških tako i iz širih globalističkih razloga.

Liči mi to na osvajanje i ove institucije po uzoru kako je to učinjeno sa REM – Regulatornim telom za Elektronske Medije. Najpre Vlada postavi svog predstavnika za člana, onda taj postane i predsednik tog organa, formira se potrebna većina u odlučivanju, oni koji su ostali u manjini bivaju marginalizovani i vremenom uoče svu besmiso daljeg angažovanja u tom organu i podnose ostavke. Slutim da će se tako nešto i ovde desiti.

U mom selu ima jedan opančar.
Što on pravi dobre opanke !
Obuješ ih, popenješ se na soliter
i skočiš sa desetog sprata,
ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!

Dragiša Čolić, 16.8.2024.