Đorđe Balašević je ne samo dobar kantautor, već i dobar prognozer. Svojevremeno je napisao kultnu pesmu „Sve je otišlo u Honduras“ i sve pogodio, sem razlike u kvalitetu, što bi šahisti rekli, jer sve je otišlo u k….onduras.

       „Ministarstvo privrede priprema akcioni plan za privatizaciju 17 preduzeća u restrukturiranju po posebnim kriterijumima, koja će imati zaštitu od naplate poverilaca u narednih godinu dana”. To pre neki dan reče novi ministar privrede Željko Sertić u novoj Vladi Alekdesandra Vučića (vreme se računa ispočetka posle svake rekonstrukcije Vlade) koji je na tu funkciju došao posle solidnog iskustva sa spašavanjem nekih svojih firmi, koje doduše nije spasao, ali svako iskustvo je iskustvo, jer kao što je poznato mi se učimo na greškama, mada ima i onih koji tu teoriju osporavaju. Sećam se kad sam jednom prilikom tu metodu, nemajući ništa pametnije da kažem, rekao jednom Englezu, on mi je odgovorio – It’s pretty interesting, but we are lerning at university.

       A sve se to radi, kako Ministar reče, da bi ta preduzeća, koja imaju poseban značaj za ekonomski život Srbije, mogla da se pripreme za privatizaciju, da bi ih neko kupio. Pa tako još od donošenja prvog Zakona o privatizaciji, 2001. godine – šminkam mladu da je nekome uvalim, a mladoženja nigde. A u pitanju je treći pokušaj spašavanja ovih nekada giganata srpske i jugoslovenske privrede u poslednjih 8 meseci i niko se ne pita zašto je to tako i kako se osećaju poverioci tih firmi od kojih ih mi, po rečima Ministra, spašavamo.

       Niko neće da kaže da te firme i ne posluju po normalnim poslovnim rezonima i da ustvari služe za partijsko potkusurivanje. Setite se samo slučaja Galenike – koja je takođe u grupi ovih 17 firmi, o kojoj je mnogo pisano – da je po koalicionom sporazumu o formiranju Vlade pripala SPS-u, da ta stranka ustvari njome i upravlja, da postavlja i generalnog direktora i članove upravnog odbora, da direktorijum te stranke diktira generalnom direktoru čak i koja će potraživanja da naplati a koja neće – sve to isplivava sada na suđenju Generalnom direktoru te firme, ali se suštinski i dalje ništa ne menja – i dalje je Galenika firma koja pripada SPS-u i dalje ta stranka postavlja direktora i dalje je  koalicioni sporazum važniji od svega, jer bi njegovo nepoštovanje značilo i raskid sporazuma po kome je ova Vlada formirana. To je i razlog zbog koga čak ni moćni Vučić tu ne može ništa da učini iako je nedavno i sam dao dijagnozu ove pojave – da direktorima ovih firmi i ne odgovara da budu privatizovane, jer im nikada neće biti lepše nego sada. Žive na račun poreskih obveznika, a za rezultat ih niko i ne pita.

       I sad Ministar Sertić izjavljuje – Spašavamo ove firme od poverilaca. Pa da li je taj čovek normalan. Zastupam stranu firmi – poverioca jedne od ovih 17 zaštićenih firmi. Ta firma je ovoj našoj firmi isporučivala sirovine – preko 600.000 eura, koje već tri godine ne može da naplati. Kažu, zavaralo ih je to što je to državna firma, pa su verovali da je država i garant tog duga. A država uporno štiti svog dužnika. Rekoh gore, treći put za nepunih godinu dana. Najpre smo prošle godine bili dužni da do 12. Septembra prijavimo potraživanja Agenciji za privatizaciju, koja će to razmotriti i dati predlog rešenja. Šta ima tu da se predlaže – ili duguješ ili ne duguješ, a ako duguješ onda to rešavaju prodavac i kupac, odnosno poverilac i dužnik, a ne Agencija za privatizaciju. Jedva sam to uspeo da objasnim svom vlastodavcu, koji je to nekako prihvatio u uverenju da će u roku od 60 dana, kako je u toj tada novoj dopuni zakona pisalo, međutim, umesto obećanog odgovora – novi Zakon o privatizaciji, po kome se zaštita ovih firmi produžava do 31. Maja ove godine, naravno ponovo uz obavezu Agencije za privatizaciju da nas u međuvremenu obaveste o načinu regulisanja duga. I opet nema odgovora … Umesto toga Ministar za privredu izlazi sa novom idejom koju će predložiti zakonodavcu – kako otvoreno reče, radi spašavanja tih firmi od poverilaca, za još godinu dana – treći put u poslednjih 8 meseci!

       I onda se pitamo zašto nema priliva stranih investicija, koje su nam, kako i vlast priznaje, jedini spas. A privredni ambijent i pravna sigurnost tih investicija i vladavina prava kod nas postoji  – to svuda i na svakom mestu izjavljuju naši najviši državni zvaničnici, pa smo se o jadu zabavili da li ćemo dobiti datum za otvaranje pregovora o pristupanju Evropskoj uniji o poglavljima 23 i 24 gde vladavina prava spada. U toj smo oblasti najspremniji. Ko je ovde lud.

Dragiša Čolić, 24.05.2015.