Na Uskrs, 11. aprila, održan je divan koncert. Voditeljka je zamolila prisutne da spuste transparente. Danas nam je praznik i danas nećemo da psujemo. Svi su disciplinovano poslušali! Odjekuju divne narodne pesme:

          Kud god da krenem, tebi se vraćam ponovo

          Ko da mi otme iz moje duše Kosovo,

          Vidovdan …....

          Šumadijo………

          Đurđevdan ……..

       * * *

       Posebno su nezaboravni bili nastupi Đorđa Balaševića – Ne lomite mi bagreme i nenadmašnog Zdravka Čolića, a Bora Čorba se za tu priliku sveže obrijao i sredio kosu, jer Uskrs je. Đole Balašević je rušenje novosadskih mostova ovako prokomentarisao: „Kažu da zbog tih mostova pate hiljade druge dece, pa su ih zato srušili! Lažu! Ako i jedno dete igde pati zbog tih mostova, ja ću da idem i porušim i onaj jedini preostali!“

* * *

       Koncerti nemaju stranačko obeležje. Na dan donošenja odluke o prisajedinjenju Jugoslavije savezu Rusije i Belorusije, poznati specijalac sa TV ekrana – Vojislav Šešelj, navratio sa svojom družinom direktno iz Skupštine malo do Trga Republike. Naravno, nisu izostali poznati rekviziti i transparenti Radikalne stranke. Voditeljka ih je zamolila da spuste svoja stranačka obeležja, jer ovde se može pevati samo pod zastavom Srbije i Jugoslavije. Nisu je odmah poslušali – muzika je prestala da svira. Transparenti su nevoljno počeli da se spuštaju. Koncert je nastavljen. Radikali su još malo posedeli, pa otišli.

* * *

       Poučeni rušenjem novosadskih mostova, Beograđani su izmislili još jednu ludoriju. Odlučili su da svojim telima brane svoje mostove. Po završetku koncerta na Trgu Republike, sa prvim sumrakom, sele se na mostove i tamo nastavljaju koncert. Smenjuju se tokom cele noći! Dok oni pevaju na jednom, kolona taksista dežura na drugom mostu. Atmosfera je još luđa nego na Trgu Republike. Era Ojdanić je neprikosnoveni ljubimac. Tamo je uvek, čini se da i ne odlazi sa mostova. Čim se pojavi, masa skandira: „Era, Era, Era ¼“, a on, kao po komandi, skače na improvizovanu binu, hvata mikrofon i peva. Masa na to toliko skače i igra, da je jednog dana uzbuđena voditeljka zamolila da se smire – jer mi smo tu da sačuvamo most, a ne da ga srušimo!

       Keba je takođe stalno prisutan:

                                                          Imao sam ljubav jednu…

                                                          Sada imam jednu gorku uspomenu                                                                            

                                                          i ranu staru …….

                                                          Imao sam, više nemam …

                                                          Ostala je samo kletva

                                                          i rana stara.

        Svi pevaju uglas – najdivniji hor koji sam ikada čuo! Bolji čak i od hora Jevreja iz Nabuka.

       Snežana Đurišić – Zašto si me majko rodila, Džej – Kurve i svetice, Lepa Brena – Ja nemam drugi dom, Vesna Zmijanac zagrljena peva sa svojom suparnicom Zoricom Brunclik. Ceca Ražnjatović peva Beogradu – Jednom sam probala tvoje srce od čemera iz srca da izbrišem, al’ svako proleće na tebe miriše.

       Juče su „Legende“ imale celodnevni koncert, danas Željko Samardžić. „Galija“ je preko Beograda stigla čak do zapaljene Prištine! Čini se da  niko od poznatih, a i nepoznatih pevača, nije izostao sa ovih, po svemu jedinstvenih koncerata.

       Koncerti se ne održavaju samo u Beogradu. Stižu izveštaji i slike – cela Jugoslavija peva! Peva i plače! Srbi umiru pevajući! Minut ćutanja za poginule. Slava im!

       Nema nam spasa – moramo pobediti! You believe in bombs – We believe in God!

Nastaviće se