(odlomci iz knjige O OPANČARIMA I OPANCIMA – Drugi deo)

       Margaret Tačer je imala harizmu i zato je toliko dugo ostala na britanskoj političkoj sceni. Džon Mejdžer, po meni, uopšte nije bio loš. Ne vidim da su njegovi rezultati bili gori ni na ekonomskom ni na socijalnom, ni na bilo kom drugom planu od Vaših. Uspešno se nosio sa problemom Severne Irske. Ne verujem da ćete Vi u tome uspeti. Uspešno je provezao britanski brod za vreme događaja u Bosni. Izbegao je da se uplete u neke istorijske zamke u koje ste Vi nepromišljeno već uleteli, a da se pri tom čak preterano i ne zameri moćnom patronu s one strane Atlantika, kome je do Evrope, izgleda, više stalo nego Vama i ostalim liderima razvijenog dela Evrope. Njegov hendikep je bio što se pojavio odmah posle gospođe Tačer, a Velika Britanija je velika zemlja i stalno traži nešto bolje. Učinilo joj se da pokojni, harizmatični Džon Smit, može to bolje da ponudi. Ko buldožer je krčio put ka pobedi laburista posle sedamnaest godina vladavine konzervativaca.Vas, koji ste ga pratili, nisam mnogo ni primećivao – bili ste mi nekako isuviše bledi. Nažalost, Džon Smit je iznenada umro, a Britanija je imala tu nesreću da, u već prokrčenoj pobedi laburista, Vas izaberu za novog lidera.

             Odmah po dolasku na vlast krenuli ste žestoko. Valjda da dokažete da i Vi možete da budete i harizmatični,  jer u Britaniji je to jako važno. Jedna od stvari koja je zamerana Mejdžeru bila je da nema harizmu. Vi ste, kao učen čovek, to veoma dobro znali. Zaboravili ste samo jednu stvar – harizma može da bude i pozitivna i negativna. Sa pozitivnom se čovek rađa. Vi niste, i verovatno ste to osećali, pa ste na silu pokušali da sebe učinite harizmatičnim. Plaši me da je vaša harizma, ako još uvek ima nekog ko u to veruje, otišla u onom negativnom pravcu. Istorija poznaje takve slučajeve. U svakom slučaju, pozitivna nije i pre ili posle Britanija će to shvatiti. Kada i Vi to budete shvatili, za Vas će sigurno biti kasno. No, Vi niste ni važni. Molim se bogu da tada ne bude kasno i za Britaniju.

       Zaleteli ste se i u startu napravili neke greške koje će britanska istorija, a naročito engleska, teško ispraviti. U želji da udovoljite predizbornim obećanjima u delovima iz kojih ste i dobili najveći broj glasova, obećali ste sopstvene parlamente Škotskoj i Velsu. Verovatno će to dobiti i

Severna Irska. No, ostavimo za momenat po strani Severnu Irsku, to zahteva posebnu analizu, a i scenario bi tu mogao da bude malo drugačiji. Pogotovu, ako i oni primene „oslobodilačke motive“ koje ste vi tako zdušno primenili na slučaju Kosova.

       Gospodine Bler, da li ste, kao učen čovek, razmišljali kako bi to ubuduće u praksi izgledalo: Škotska i Vels će samostalno rešavati svoje probleme i Engleska u to neće imati pravo da se meša. Logično bi bilo da u toj situaciji i Engleska ima svoj parlament, jer je sigurno da će i ona imati svoje samostalne probleme. E, tu leži zec. Ako ga bude imala, to je kraj Velike Britanije, jer bi ubuduće Britanski parlament imao značaj ne veći od sadašnjeg Evropskog parlamenta u Strazburu.

       Naravno vi to nećete dozvoliti, pa će Engleska i dalje da ima samo Britanski parlament i svoja će pitanja rešavati, kao i do sada, u okviru tog parlamenta. Samo to nikada više neće biti isto. U Britanskom parlamentu će, kao i do sada, sedeti i predstavnici Škotske i Velsa, što je normalno,  jer i oni su Velika Britanija, i oni će – iz ovog ili onog razloga, svesno ili nesvesno, dobronamerno ili zlonamerno, blokirati rad tog parlamenta. U svakom slučaju učiniće njegov rad manje efikasnim, a neće vam svima podjednako to biti važno. Primera radi, oni će svoj budžet donositi samostalno u svom parlamentu, a o britanskom i engleskom budžetu će se zajedno odlučivati u Vestminsteru.

       Nažalost, to nije sve. To će biti samo početak. Ima i mnogo drugih detalja i problema kojih ćete biti svesni tek kad vas strefe. Naravno, Vi to sada ne možete znati,  jer ste o tome učili samo na fakultetu. I ja sam, kao vaš kolega – pravnik, to učio na fakultetu, ali sam imao priliku da to i doživim. No, da Vam ne bih to posebno objašnjavao, evo kako je izgledao kosovski scenario iz tog vremena. To će Vas svakako interesovati bar iz dva razloga. Prvo, vrlo je sličan ovome o čemu sam gore započeo, a drugo, Vi se ovih dana živo interesujete za Kosovo. Uostalom, tako je kod nas i počelo.

       Postoji još jedan važan razlog: ja sam Srbin i Jugosloven, a vi ste Englez i Britanac. I jedan i drugi, ja kao Srbin, a Vi kao Englez pripadamo takozvanim većinskim nacijama u svojim zemljama, a videćete kasnije da to nije prednost. Naprotiv.

Nastaviće se