(odlomci iz knjige O OPANČARIMA I OPANCIMA – Drugi deo)

       Da se vratimo na Kosmet i da vidimo šta se, kod tako postavljenih ustavnih konstitutivnih okvira, dešavalo na terenu. Pre toga moram da učinim još dve važne napomene, posebno značajne za vašu današnju zabrinutost o Albancima.

       Prvo, treba da razlikujete Šiptare od Albanaca. Šiptari su narod albanskog porekla, koji živi na teritoriji Kosmeta, koji je u sastavu Srbije, a sve u okviru Jugoslavije, a Albanci su stanovnici susedne Albanije, vašeg sadašnjeg ratnog saveznika. Ne verujem da ste to znali, jer da jeste, onda biste rekli da vi ovim bombardovanjem štitite Šiptare, a ne Albance. Dakle, verujem da je u pitanju slučajna greška, iako, po Frojdu – ako ste ga čitali, slučajnih grešaka nema, što bi čak i odgovaralo onome što vi danas činite. Ne štitite vi Šiptare, vi pomažete Albancima, a pomažete im zato što vam se interesi prema našoj zemlji podudaraju.

       Što se pravih Šiptara tiče, to je jedan radan narod sa svojim tradicionalnim običajima i shvatanjima i mi sa njima, a ni oni sa nama, nismo ni imali nekih posebnih problema. Naprotiv, i oni, kao i mi, imaju stalnih problema sa Albancima koji podjednako ubijaju i maltretiraju i Srbe i Šiptare – sve one koji se protive otcepljenu tog dela Srbije i njegovom prisajedinjenju Albaniji.

* * *

       Drugo, pre Drugog svetskog rata Srbi su činili većinsko stanovništvo na Kosmetu. Za vreme rata, na tim prostorima su delovale jake fašističke snage iz susedne Albanije, balisti, koji su dosta Srba pobili, a veliki broj njih je morao da napusti svoja zemljišta i da izbegne u Srbiju. Njihova imanja zaposele su pridošlice iz Albanije.

       Odmah posle tog rata, Tito je doneo jedan u najmanju ruku čudan zakon – Zakon o zabrani povratka Srba izbeglih za vreme rata na teritoriju Kosova i Metohije (Kosmet), čime je praktično sankcionisao i legalizovao preotimanje tih poseda od strane Albanaca. Niko nikada nije objasnio zašto je Tito taj zakon doneo, a sadašnji istoričari smatraju da je Tito, već tada, strahujući od Srba, hteo da pomoću Albanaca drži Srbe pod kontrolom. Bilo kako bilo, nakon Drugog svetskog rata, na Kosmetu je živelo oko 50 odsto Srba. Šta se dalje dešavalo i kako je došlo do današnjih procenata, čućete iz nastavka priče.

       Pre svega, i Šiptari i Albanci su narod sa najvišom stopom populacije u Evropi, verovatno i u svetu. Otprilike je to odnos 10:1, u odnosu na Evropu, gde, ako dozvolite, ubrajam i nas Srbe. Pročitajte ovo još jednom i zabrinite se nad podatkom da u Londonu živi samo sedam odsto rođenih Londonaca – podatak još od pre desetak godina. Čitao sam nedavno jednu ozbiljnu studiju u kojoj se predviđa da već polovinom idućeg veka – dakle, za pedesetak godina, Francuzi u Francuskoj neće činiti većinsko stanovništvo. Verovatno je slična situacija i u Velikoj Britaniji. Neka su malo i omašili. Ako se to desi i krajem idućeg veka, koji je na pragu – zaslužuje pažnju. Pošto ste se Vi sada deklarisali kao demokrata i žestok borac za prava nacionalnih manjina – do otcepljenja, normalno je pretpostaviti da ćete iste takve kriterijume i Vi i Vaši sledbenici zadržati i dalje. Nije valjda ovo predstava samo za Srbe i Albance. Što se Vas lično tiče, bolje da ste ovo pročitali pre nego što ste ovih dana po nalogu Klintona primili par hiljada albanskih izbeglica, onih istih koje ste prethodno bombardovali. Možete Vi koliko hoćete da objašnjavate da su oni pobegli od Srba. Oni sami najbolje znaju od koga i od čega su pobegli i oni Vam to nikada neće oprostiti – ni to, ni to što ste ih kao veliki humanista smestili u zatvore i ludnice. Koliko ste pravih bolesnika morali da otpustite iz ono malo i nedovoljno psihijatrijskih kapaciteta koje imate, jer, koliko znam, to je kod vas već poodavno prilično veliki problem, a nije bolja situacija ni sa zatvorima. Što se britanskog naroda i članova britanskog Parlamenta tiče, nadam se da će i oni ovo pročitati, pre nego što, eventualno, za Vas budu ponovo glasali.

Nastaviće se