Pisma Gospodinu Bleru – KO JE TAMO LUD – Nastavak 39

10 aprila, 2015 u rubrici O opančarima i opancima

(odlomci iz knjige O OPANČARIMA I OPANCIMA – Drugi deo)

       Polovinom devedesetih – živeo sam tada u Londonu, u vreme najžešćih sankcija protiv Jugoslavije, BBC emituje izveštaj svog reportera iz Beograda. Knez Mihajlova ulica. To je nešto kao vaš Lester skver, pariska Latinska četvrt, rimska Pjaca di Roma. Divan prolećni dan. Beograđani izašli na ulice. Devojke prelepe, svesne svoje lepote, raskomotile se. Bašte kafića pune. Ljudi sede mirno, opušteno, ne onako stojeći kao u pabu. Reporter završava izveštaj rečima – dragi gledaoci, danas je ponedeljak, podne, radni dan. A očekivalo se da se vide neurotični, izgladneli ljudi, kako besciljno lutaju ulicama u potrazi za hlebom, jer sankcije su to. Šta da im radimo? – lebdelo je pitanje sa te tamo strane.

* * *

       Gospodine Bler, da li znate ko je pronašao struju? Da to Vas baš tako pitam, pošto pretpostavljam da ne znate, jer niste na to obraćali pažnju. Da li ste čuli za Teslu i Pupina?  Znate, i oni su bili Srbi.

       Da li ste ikada čuli da jedna tako mala zemlja može da bude višestruki svetski prvak i olimpijski pobednik u košarci, rukometu, odbojci, fudbalu ¼ Pošto pretpostavljam da se, pored kriketa i ragbija, verovatno razumete i u fudbal – ja volim engleski fudbal, da li znate da preko 2.000 jugoslovenskih fudbalera igra profesionalno fudbal u razvijenim zemljama sveta. Kod nas ne igra ni jedan stranac – nemamo para da ih platimo. Bolje da ste upoznali taj narod nego da ga bombardujete. Više bi vam koristilo.

* * *

       Francuski filozof, književnik i humanista Danijel Šifer je očigledno zaljubljen u Srbe, jer je – kako sam kaže, imao sreću da ih upozna. Uglavnom boravi ovde. Svuda ga ima. Putuje, piše, govori. Između dva „borbena“ naleta prilikom bombardovanja Kineske ambasade u Beogradu, duboko u noći, bio je na licu mesta. Pokušavao je da pomogne. Jedva je živu glavu izvukao. Nedavno je sa grupom novinara i snimatelja krenuo na Kosovo da snime i opišu šta se tamo zapravo dešava. Rizičan je to bio poduhvat, NATO ih je provalio, poslao borbeni avion i osuo paljbu po njima. Poginuo je vozač Nebojša Radojević, Danijel Šifer teže, a novinari „Korijera dela sera“, portugalske televizije i londonskog „Tajmsa“ lakše su ranjeni. Odmah po izlasku iz bolnice, s rukom u gipsu, pojavio se u Udruženju književnika Srbije i rekao:

        „Prva moja misao upućena je mom prijatelju Nebojši Radojeviću. Obraćam se njegovoj majci i ocu, njegovoj supruzi i njegovom osmogodišnjem sinu Filipu. Nebojša je dao život za svoju zemlju. Umro je u ime istine i dobio večnost. Večnost za istoriju. “ A zatim je, kako prenosi „Politika“, posebnim, gotovo svečanim tonom, izrekao svoju optužnicu:

       „Optužujem za smrt moga prijatelja Nebojše Radojevića gospodina Bila Klintona, predsednika SAD! Optužujem za smrt moga prijatelja Nebojše Radojevića gospodina Havijera Solanu, generalnog sekretara NATO-a! Optužujem za smrt moga prijatelja Nebojše Radojevića Vestli Klarka, glavnokomandujućeg NATO-a! Za saučesništvo u ubistvu optužujem Žaka Širaka, predsednika Francuske, Tonija Blera, britanskog premijera i Gerharda Šredera, nemačkog kancelara! Optužnicu ću poslati za Klintona – u Vašington, za Širaka – u Pariz, za Blera u London, za Šredera – u Bon. Dok budem živeo, ti ljudi mira imati neće! „

       Danijel Šifer je takođe rekao. „Bio sam na granici i video šta se događa. NATO, a posebno SAD sa ‘apačima’ podržavaju OVK u infiltraciji u Jugoslaviju. To nije samo zločinački poduhvat. NATO je saučesnik bande terorista koji se bave krijumčarenjem droge, oružja, organizovanjem prostitucije.“

       Na kraju, Dnijel Šifer je rekao: „Srbi brane moju Evropu. Srbi brane slobodu Evrope. Jednoga dana će Evropa moliti Srbiju za oproštaj. A Srbi su gospoda. Oprostiće!“

Nastaviće se